Dobitnici s kojima niko nije računao

Sirijska drama od početka podrazumeva preveliki broj stranih aktera i različitih interesa. Prošle nedelje, u Minhenu je potpisano primirje za Siriju, a za stolom je bilo zastupljeno čak 17 država. Ali tu nije bilo ni sirijske vlade, niti opozicije. Turska preti intervencijom protiv sirijskih Kurda što bi značilo dodatnu eskalaciju i internacionalizaciju konflikta. Ionako su ruski borbeni avioni na nebu iznad Alepa, ne praveći preveliku razliku između boraca i civila. Na zemlji se ne bore samo Asadove trupe, već avganistanski, irački i libanski šiiti, predvođeni iranskim instruktorima. Protivnici su im pobunjeničke grupe koje su do različitog stepena verski radikalizovane. Podržavaju ih Sjedinjene Američke Države, Saudijska Arabija, Kuvajt i Katar.

Kurdi su mnogima partneri

I da sve bude još zamršenije, tu su i borci kurdskih Narodno-oslobodilačkih jedinica. Njih podržavaju i Amerikanci i Rusi, a Asad ih ne napada. Uz podršku ruske avijacije oni pokušavaju da prošire svoju teritoriju uz tursku granicu. To je izbezumilo Ankaru, koja je od prošlog vikenda naredila svojoj armiji da otvori artiljerijsku paljbu na kurdske položaje u Siriji. Rusija je reagovala sa oštrim upozorenjima, Savet bezbednosti je upozorio Ankaru, a američko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo i Tursku i Kurde na suzdržanost. Međutim, Tursku to nije impresioniralo.

Umesto toga, Ankara glasno razmišlja o slanju kopnenih trupa, čak i uz učešće Saudijske Arabije. Saudijski avioni već su premešteni u tursku bazu Indžirlik. Čan Kasapoglu, analitičar koji radi za EDAM (Center for Economics and Foreign Policy Studies) smatra da kopnene ofanzive neće biti zbog prevelikog rizika: „Svejedno šta kažu političari, vojna realnost govori protiv početka masovne invazije Turske i saudijske Arabije.“

Očajnički čin

Kristijan Brakel, direktor nemačke fondacije „Hajnrih Bel“ za Tursku, vidi u ponašanju Turske očajničke pokušaje da odgovori na teško ugrožavanje sopstvenih interesa. Kurdski borci u Siriji su oružano krilo Partije demokratskog jedinstva, koju je u Siriji osnovala Radnička partija Kurdistana (PKK), a koja se u Turskoj tretira kao teroristička organizacija. Kurdski borci sada ulažu napore da teritorijalno spoje tri kantona uz tursku granicu koja su pod njihovom kontrolom. Brakel kaže: „Turska ne želi da Kurdi kontrolišu granične prelaze i da tako odseku put snabdevanja pobunjenika koje podržava Turska“.

Izgleda da će sirijski Kurdi jedini izaći iz haosa građanskog rata kao dobitnici, isto kao što su njihova iračka sabraća profitirala od pada Sadama Huseina. Kristijan Brakel smatra da su Kurdi od početka sukoba u Siriji veoma vešto zastupali svoje interese, pa su čak sklopili neku vrstu sporazuma o nenapadanju sa Asadovim režimom: „Ne učestvuju u ustanku protiv Asada pa ih režim više-manje ostavlja na miru“.

Rusija nudi više

Kurdi su se nametnuli kao glavna kopnena vojna snaga u borbi protiv „Islamske države“ i to im je donelo podršku Vašingtona. Istovremeno tesno sarađuju sa Rusijom. Napredovanje kurdskih kopnenih snaga na severu Alepa, Rusi podržavaju iz vazduha. Izgleda da su Rusija i Asad spremni da sirijskim Kurdima više izađu u susret nego Sjedinjene Američke Države. One zbog savezništva u NATO moraju da imaju obzira prema Turskoj, koja i onako nerado gleda na zapadnu podršku sirijskim Kurdima. Kristijan Brakel podseća na činjenicu da su sirijski Kurdi pre nekoliko meseci pokušali da dobiju veću podršku Vašingtona i to ne samo u oružju, već i u javnom stajanju na njihovu stranu: „To tada nisu dobili. Rezultat je da su se okrenuli Rusiji“. Naposletku, tako su se približili svom cilju, uspostavljanju autonomije na severu Sirije.

Ginter Sojfert iz berlinskog Instituta za nauku i politiku kaže da Turska ne želi da se pomiri sa gubitkom uticaja u komšiluku pa radi na uspostavljanju zona zabrane letova u Siriji. I nemačka kancelarka izjasnila se za uvođenje takvih zona. Sajfert upozorava da se time povećava rizik konfrontacije sa Rusijom pošto Rusija trenutno ima apsolutni nadzor nad sirijskim vazdušnim prostorom. Slično misli i Čan Kasapoglu koji tvrdi da su takve zone zabrane letova morale da budu uspostavljene pre ruske intervencije. Stoga ne treba da iznenadi to što je Moskva odbila predlog Angele Merkel da se uspostave takve zone u Siriji.