Dodik – opasni kralj sirotišta

Ugledni hamburški nedeljnik Cajt se u najnovijem broju bavi Miloradom Dodikom, „predsednikom male Republike Srpske koji bi mogao da Balkan ponovo surva u haos!“ Naslov teksta glasi: „Izvadite sprave za mučenje!“. „EU mora da ga zaustavi“, piše Ulrih Ladurner, urednik spoljnopolitičke rubrike ovog nedeljnika: „Ima političara koji na papiru imaju samo malu moć a ipak su u stanju da pričine enormnu štetu. Milorad Dodik je jedan od njih. On je predsednik Republike Srpske, autonomnog dela Bosne i Hercegovine. RS ima 900.000 stanovnika, a prosečna mesečna plata je 400 evra. Stopa nezaposlenosti je 50 odsto. RS je zavisna od stranih kredita i uplata iz EU. Bez njih vlada ne bi mogla da isplaćuje plate. Dodik je, dakle, predsednik jednog sirotišta. I pored toga, ponaša se kao da je monarh nekog važnog kraljevstva.“

U nastavku autor piše da Dodik već dugo podriva ustavni poredak Bosne i Hercegovine utvrđen 1995. Dejtonskim mirovnim sporazumom, kao i da on stalno iznova preti da će održati referendum o secesiji; „Na to on prema Sporazumu nema pravo, ali za to ga nije briga.“ U članku piše da bi secesija RS imala katastrofalne posledice, jer bi se „srušilo bosansko zdanje koje je u Dejtonu sagrađeno uz velike napore“. Balkan je i 20 godina posle rata i dalje nestabilan region, prenosi Ladurner.

„Niko ne zna da li Dodik ozbiljno misli to sa secesijom; verovatno to ne zna ni on sam. Predstavlja se kao zaštitnik bosanskih Srba, ali izgleda da nije ubeđeni nacionalista. Najpre će biti makijavelista: najvažnije mu je da se održi na vlasti. Još pre deset godina je uživao ugled reformatora. Tada je bio ljubimac EU i SAD, da ne kažemo: njihovo delo. Kopali su i rukama i nogama da bi našli političare u čije bi ruke mogli da predaju Bosnu i Hercegovinu. Smatrali su da će Dodik da raskrsti sa zločinačkim nasleđem Radovana Karadžića [...] Dodik je bio slika bolje budućnosti.“

„Ali, nije je doneo. Od Republike Srpske je napravio svoj posed na kojem može da vedri i oblači kako hoće. Štampa je ili porobljena ili potpuno beznačajna. Korupcija u regionu cveta.“ Autor teksta se, „imajući u vidu Dodikova postignuća“, pita: „da li je ipak bilo pogrešno prepustiti Bosnu bosanskim političarima“, ali na kraju zaključuje da je to sad – svejedno.

„EU bi imala dovoljno mogućnosti da prisili Dodika da promeni kurs. Spravâ za mučenje ima – od ukidanja finansijske pomoći do sankcija protiv samog Dodika i njegovih korumpiranih sledbenika. EU bi mogla da zatraži od srpskog premijera Aleksandra Vučića da se distancira od Dodika. Bez zaštitničke ruke Beograda predsednik RS ne bi dugo opstao. Ali, ništa od svega toga se ne dešava“, konstatuje autor i završava svoj tekst rečima: „Možda se Dodik samo igra vatrom. Možda su njegove reči prazne pretnje. Ali to nije odlučujuće. Dokle god bude vodio destruktivnu politiku, blokiraće svaki napredak. A kad nema napredovanja, to je za Bosnu nazadovanje – u jedno opasno vreme“, piše Ulrih Ladurner u Cajtu.