Dodik se bori protiv Bosne umesto protiv virusa
21. mart 2020.
Pandemija korone je tu. Odjednom su sve važne teme otišle u drugi plan, a države svakodnevno vode borbu protiv virusa koji se brzo širi.
Među notorno nejedinstvenim političarima u BiH se razvila iznenađujuća spremnost za povratak na saradnju i to među oba entiteta. Međutim, situacija u celoj Bosni i dalje ostaje problematična.
Vodeći političari iz Republike Srpske i Federacije su, nakon jednogodišnjih blokada, sada prvi put dozvolili da se okupi nova Vlada. Razgovaralo se o hitnim merama i vanrednom stanju. Čak je i Milorad Dodik, član Predsedništva i najveći zagovornik rastakanja zajedničke države, odustao od notorne blokade zajedničkih institucija – ali samo u vezi s odlukama o pandemiji. Međutim, blokada državnih institucija i dalje ostaje.
Stanje u Bosni dakle i dalje ostaje problematično. Neodgovorni političari i dalje blokiraju funkcionisanje zajedničke države.
Podsećanja radi: Ustavni sud Bosne i Hercegovine je u februaru presudio da je država vlasnik poljoprivrednog zemljišta, a ne entiteti. Prethodno je parlament Republike Srpske usvojio zakon kojim je to zemljište dato srpskom entitetu.
Dodik je odbio tu presudu. Od tada blokira saradnju u institucijama cele Bosne kako bi na silu promenilo sastav Ustavnog suda – i time omogućio novu, drugačiju presudu. U Ustavnom sudu su do sada sedela dva Bošnjaka, dva Srbina i dva Hrvata i troje međunarodnih sudija koje bira Evropski sud za ljudska prava.
Nedavno je nemačka sutkinja Angelika Nusberger, bivša potpredsednica Evropskog suda, imenovana za novu sutkinju Ustavnog suda BiH. Dodik želi da promeni taj sastav Ustavnog suda – i time ukine jedinu državnu instituciju koja nezavisno funkcioniše.
Usred krize sa korona-virusom Dodik razmatra otvoreni državni udar: Bosna bi trebalo da nestane kako bi on mogao da vlada nezavisnom Republikom Srpskom.
S obzirom na pandemiju, u EU je sada porasla spremnost za pružanje finansijske podrške zdravstvenim sistemima zemalja na Zapadnom Balkanu.
Komisija EU želi da preko Fonda solidarnosti pruži brzu pomoć ne samo državama članicama već i zemljama kandidatima: Crnoj Gori, Srbiji i Turskoj. To ne pomaže Bosni i Hercegovini.
Tonino Picula, socijaldemokrata, bivši hrvatski ministar spoljnih poslova i poslanik u Evropskom parlamentu, predlaže da se višak sredstava EU iz lonca za podršku zemljama kandidatima na nebirokratski način da i Bosni, Kosovu, Albaniji i Sjevernoj Makedoniji.
Ali pošto zbog Dodikove blokade cela bosanska vlada do sada nije bila u stanju da usvoji budžet, zemlja ne može iskoristiti takvu finansijsku pomoć.
Čak i u vreme vanrednog stanja, Milorad Dodik svoje etničko-nacionalne interese otvoreno postavlja iznad potreba građana Bosne i Hercegovine. On ne želi da policija Republike Srpske obezbeđuje samo državne granice, već i entitetsku liniju razgraničenja. To je očito kršenje Ustava, jer prema Dejtonu ne postoje granice između bosanskih entiteta, već samo „linije razdvajanja“. Milorad Dodik čak ni u kriznim vremenima ne gubi vreme, već radi na ostvarenju svojih ciljeva.
Bosna i Hercegovina je već izgubila sposobnost funkcionisanja kao celokupna država. Iznutra se zemlja više ne može zaštititi od kolapsa. Zemlji je potrebna pomoć izvana.
S obzirom na pandemiju, međunarodna zajednica sada ne samo da mora da pruži medicinsku, već i neposrednu finansijsku podršku za jačanje jedinstva zemlje kako bi sprečila preteće konflikte i raspad Bosne.
*Prof. dr Kristijan Švarc-Šiling bio je od 1982. do '92. ministar za poštu i telekomunikacije u vladi kancelara Helmuta Kola. Iz protesta prema suzdržanosti nemačke vlade tokom rata u BiH podneo je ostavku. Deset godina bio je međunarodni posrednik za BiH, a u periodu 2006-2007. obavljao je funkciju Visokog predstavnika u BiH. Povremeno piše kolumne za DW.