Gotovo svi su upozorili američkog predsednika da to ne čini: Palestinci i arapski svet, to se podrazumeva, ali i Nemačka, Velika Britanija, Evropska unija, Rusija, pa čak i papa. Čulo se i mnogo glasova Jevreja, to je kritikovao i ugledni list „Harec“, baš kao i Centralni savet Jevreja u Nemačkoj. I svi oni zajedno nisu uspeli da zaustave Donalda Trampa.
On je jednostavno zapušio uši. Bez obzira na sva upozorenja i strahovanja od nove eksplozije nasilja na Bliskom istoku, Tramp je ispunio svoje predizborno obećanje i jednostrano priznao Jerusalim kao glavni grad Izraela. To podrazumeva i preseljenje američke ambasade iz Tel Aviva u grad koji je podjednako „sveti“ i za Jevreje i za hrišćane i za muslimane.
Pročitajte još: Na pragu Treće intifade?
Poniženje i svršen čin
Na simboličkom planu to je ozbiljan potez, jer mnogi Arapi i muslimani i van palestinskih područja to mogu da shvate kao teško poniženje i politički poraz. Sve što ima ikakve veze s Jerusalimom oduvek je provociralo i politička i verska osećanja.
Na političkom nivou, SAD tako demonstrativno i bez ikakve potrebe krše konsenzus koji je decenijama vladao u bliskoistočnoj diplomatiji, a po kojem bi se status Jerusalima rešavao tek u konačnim mirovnim sporazumom. Jer i Palestinci smatraju da je istočni deo Jerusalima glavni grad države kojoj teže. Sada su SAD, sa ovom Trampovom odlukom, postale jedina zemlja na svetu koja je legitimisala izraelsku aneksiju Istočnog Jerusalima, što je do sada jasno proglašavano za kršenje međunarodnog prava.
Tramp tako dovodi Palestince i čitav arapsko-muslimanski svet pred svršen čin i ujedno im pokazuje kolika je njihova nemoć. Besni protesti, izlivi nasilja, teror, protestne note, prekid političkih kontakata ili diplomatskih odnosa – postoji mogućnost za mnogo ozbiljnije reakcije u budućnosti. A američki predsednik sa svojom apsurdnom i izuzetno opasnom odukom za to snosi punu odgovornost. Ona politički ni na koji način ne može da se opravda. Tramp time dobrovoljno i opasno potpaljuje bliskoistočni sukob.
„Palestinska braća“
Uprkos svim protestima, veoma je malo verovatno da će Tramp promeniti mišljenje. Nezavisna država Palestinaca – ako bi ikada nastala – ne samo da će morati da traži neki drugi glavni grad, već će morati i da prihvati nove, bolne ustupke. Osovina SAD-Izrael trenutno je toliko snažna i bliska, da su Palestinci i Arapi protiv toga bespomoćni. A tu je i činjenica da mnoge arapske zemlje, one koje javno iskazuju solidarnost sa svojom „palestinskom braćom“, u stvari imaju sasvim drugačije prioritete.
Pročitajte još: Trampove floskule u Svetoj zemlji
Tako je recimo regionalna „teška kategorija“ – Saudijska Arabija, pravovremeno upozorila američkog predsednika da je odluka o promeni statusa Jerusalima jednostrana. Ali Saudijci trenutno imaju pune ruke posla s promenama okoštalih struktura moći u sopstvenoj zemlji i ogorčeno se bore protiv sve većeg uticaja njihovog geostrateškog rivala, Irana. Zbog toga su prisiljeni da se oslone na snažnog partnera kao što je Tramp i uprkos tome što sa Izraelom nemaju diplomatske odnose, oni zapravo teže saradnji sa tom zemljom koja Iran takođe smatra rizikom po bezbednost u regionu.
Saudijska Arabija se smatra nekom vrstom „kuma“ budućeg bliskoistočnog mira. Međutim, zbog ove odluke Trampa svaki napredak u neko dogledno doba postao je nemoguć, a vlasti u Saudijskoj Arabiji mogle bi da budu podjednako ravnodušne prema sudbini Palestinaca, kao što su ravnodušni i lideri Irana koji svoje ambicije rado kriju u pro-palestinskoj retorici i parolama mržnje protiv Izraela.
Sjedinjene Države svojom odlukom samo priznaju realnost i istrajavaju na putu koji za cilj ima postizanje mira na Bliskom istoku, izjavio je Tramp prilikom objavljivanja svoje odluke. Takva izjava može se samo okarakterisati kao cinična. Jer oni koji će da pate zbog posledica te odluke, biće podjednako i Izraelci i Palestinci.