Dovoljan je samo jedan pogrešan korak
9. jul 2018.
Cvrkutanje ptičica nikako se ne uklapa u ovaj neverovatni, ljudskom rukom stvoreni pejzaž od srušenih kuća i dubokih kratera. Iz ruševina vire metalne konstrukcije, izrešetani i uništeni automobili na kojima se danas, godinu dana nakon odlučujuće bitke za Mosul, već nahvatala rđa.
Teško se podnosi miris raspadanja koji ovog vrućeg letnjeg dana dodatno pojačava lagani povetarac koji duva u zapadnom delu grada. Ne zna se koliko je ljudi tu ubijeno – procenjuje se između 10.000 i 40.000. I danas se iz ruševina izvlače leševi.
Porodica Zahre Abdul Kaders izdržala je trogodišnju vladavinu tzv. Islamske države (IS) u tom gradu na sjeveru Iraka. Skoro do poslednjeg dana. Ta majka četvoro dece seća se gladovanja, noći provedenih u strahu pod bombama i užasnih uličnih borbi. Seća se snajperista i zvižduka metaka koji su rešetali zidove.
Tek kada je iračka vojska podržana američkom avijacijom zauzela ulicu u kojoj su živeli, usudili su se da preko reke Tigar pobegnu u već oslobođeni, istočni deo grada.
U tom delu Mosula skoro da se ne vide tragovi rata. Ali, čim preko Tigra krenete u pravcu starog grada, nailazite na apokaliptične slike. Mosul je platio visoku cenu za oslobađanje od vladavine „Islamske države“. Stari grad iračke milionske metropole je pepeo i prah.
Zahra i njen suprug Ahmed vrlo brzo su ostali bez ušteđevine s obzirom na to da su kirije u istočnom delu veoma visoke. Zato da je ta porodica, iz nužde, ponovo došla da živi u ruševinama u zapadnom delu grada. Gornji sprat potpuno je uništen u bombardovanju. Dve sobe u prizemlju, nakon što su izbacili šut, mogu da se koriste. Nema struje ni vode. Zbog toga imaju kuvalo na gas i akumulator. Ahmed radi kao prodavac povrća na pijaci. U ruševinama je već otvoreno nekoliko radnji i pijaca.
Metalne kugle opasne po život
Zahra ne ispušta iz vida svoje četvoro djece. „Stalno trčim za njima. Ne dam im da idu sami na ulicu, bojim se.“ Civilna zaštita je pre nekoliko dana u susednoj kući pronašla neeksplodiranu minobacačku granatu. „Želim da ovde ponovo bude sve kao pre. Da se ponovo izgrade naše kuće i džamije. Jednostavno, samo želim normalan život u miru“, kaže Zahra.
Stari grad na obali Tigra bio je posljednje uporište „Islamske države“ u Mosulu, drugom po veličini iračkom gradu. Šef IS, Abu Bakr al Bagdadi, u junu 2014. je u tom gradu proglasio „kalifat“. U to vreme u gradu je živelo dva miliona stanovnika, a posebno gusto naseljen je bio stari grad. Danas nema nijedne ulice koja nije uništena. Ovde, u istorijskom jezgru grada na obalama Tigra, bili su se ušančili borci „kalifata“.
Tragovi uličnih borbi još uvek su vidljivi. Pred jednom kućom uništenom bombama, pored smrdljive ćebadi i zarđalih konzervi, leže punjači za mobilne telefone i akumulatori. Nekoliko koraka dalje – voki-toki, ostavljen na simsu ispod prozora. Svuda su čaure od metaka i prazni okviri kalašnjikova. Nešto dalje minijaturno izdanje Kurana i izbledeli pancir. Vrlo je moguće da u panciru ima eksploziva i metaka. Ako bi došlo do eksplozije, to bi moglo da bude opasno.
Industrijska proizvodnja
„Ovde smo sve zatekli u savršenom redu“, kaže Mark Vorbarton, hladnokrvno kako to samo Britanci umeju. Taj bivši vojnik vođa je privatne Službe za uklanjanje borbenih sredstava „Optima“, koja u Mosulu, u mandatu Ujedinjenih nacija, radi na pronalaženju eksplozivnih naprava i ratnog otpada. „Opasnost predstavlja sve, od avio-bombi, do improvizovanih i minobacačkih granata, raketa i opasača s eksplozivom.“
Vorbarton ima mnogo iskustva koje je sakupio u raznim ratnim i kriznim područjima. Ali, razmere onoga što je zatekao u Mosulu i njega su iznenadile. „Improvizovane ekslozivne naprave su, kao i u drugim konfliktnim regionima, veoma dobro napravljene, jedino što izgleda da je IS ovde imao serijsku proizvodnju takvih mina. Nije to napravio poneki borac, to je bila prava industrija.“
Od decembra 2017. do kraja maja 2018. Mark Vorbarton i njegovi ljudi su u 790 intervencija u starom gradu Mosulu uklonili oko 33.500 eksplozivnih naprava, među njima 610 opasača s eksplozivom. „Morali smo da skidamo oko 300 opasača sa leševa boraca IS i da ih deaktiviramo. To uopšte nije jednostavan zadatak, ali opasnost od eksplozija mora se ukloniti zbog bezbednosti drugih.“
Rat nakon rata
Hodamo zajedno kroz izbombardovani stari grad, prolazimo pored deset belih džakova sa leševima. Nakon nekoliko koraka, nailazimo na još jedan opasač sa eksplozivom koji je neko bacio na gomilu šuta. Vorbaton vrti glavom. „Ovuda sam jutros prošao. Stanovnici su nam predali osam improvizovanih granata, a sad nalazimo ovaj opasač s eksplozivom, koju jutros nije bio tu. I to je opasnost u koju se vraćaju izbegli stanovnici.“
Iz Mosula je izbeglo ukupno oko milion ljudi, samo 700.000 iz uništenog zapadnog dela. A timovi UN za uklanjanje mina i drugih neeksplodiranih sredstava zaduženi su samo za javne površine, a ne za uništene privatne kuće. Za to UN nemaju dovoljno sredstava.
U Mosulu trenutno operišu četiri tima UN. A zbog toga što još uvek ima tzv. „spavača IS“, 60 vojnika radi pod punom borbenom spremom. Oni deminiraju područja koja ponovo imaju vodu i struju, tamo gde je ponovo uspostavljen obrazovni i sistem zdravstvene zaštite. Ponovna izgradnja mami one kojima je dozlogrdio život u izbegličkim kampovima ili plaćanje visokih kirija u istočnom delu Mosula. Međutim, oni ne znaju da li u ruinama njihovih kuća ima eksplozivnih naprava. „Srećna sam što je rat prestao. Ovde je sada bezbedno. Ali ove prazne ruševine u kojima još ima leševa, one me plaše“, kaže povratnica Zahra.
Takozvana „konačna bitka za Mosul“ trajala je devet mjeseci – od oktobra 2016, do jula 2017. To je bila najteža gradska borba od Drugog svetskog rata. Mark Vorbarton uveren je da će „čišćenje eksplozivnih naprava trajati decenijama“. „Vi ste Nemica, ja sam Britanac. Mi i danas nalazimo bombe iz Drugog svetskog rata, zar ne?“
Pogled mu prelazi preko užasno razrušenog starog grada. Tu je oko osam miliona tona šuta. A pod šutom su: neeksplodirane avionske bombe u više metara dubokim kraterima, auto-bombe, granate, opasači s eksplozivom i plišani medvedići sa stomakom punim eksploziva. U ruševinama su te zamke skoro nevidljive. A dovoljan je samo jedan pogrešan korak. Na primer prema nekoj flaši s vodom koja je zapravo upaljač za eksplozivnu napravu. „Ono što učimo ovde u Iraku, koristiće nam na primer u Siriji“, kaže Mark Vorbarton. A onda se povlači da deaktivira još jedan opasač s eksplozivom.