Drama na granici Poljske i Belorusije

Već dve nedelje grupa migranata iz Avganistana nalazi se u šumi na poljsko-beloruskoj granici. Najpre je tu bilo oko 50 osoba, a u međuvremenu su, prema navodima poljskih graničara, žene s malom decom i neki muškarci vraćeni u Belorusiju.

U ponedeljak (23.8.) je, prema navodima poljskih graničara, tamo bilo 24 Avganistanki i Avganistanaca. Kako prenose ljudi koji pomažu migrantima, njih 22-je je još 20. avgusta od poljskih vlasti na engleskom zahtevalo „međunardonu zaštitu“, ali su to poljski graničari ignorisali.

Trenutno se izbeglice nalaze na površini od tridesetak kvadratnih metara. Na poljskoj strani na njih paze granični policajci, na beloruskoj naoružani vojnici s kacigama i vizirima. Vozila poljske granične policije razdvajaju migrante i od novinara koji se tu nalaze. Oni već dva dana ne smeju da se približe migrantima na manje od 200 metara.

Avganistanci žive pod vedrim nebom, bez zaštite od kiše koja pada poslednjih dana. U malom šatoru koji im je prošle nedelje doneo jedan poljski poslanik smestile su se četiri žene. Toaleta nema. Ljudi sede ili leže između poljskih policajaca i beloruskih vojnika koji sprečavaju da se migranti odatle pomere.

-pročitajte još: Migranti sa Bliskog istoka: igračke u sporu Belorusije i EU

Na ničijoj zemlji

Na mestu gde su se smestili Avganistanci granična linija nije označena. Poljske vlasti tvrde da se migranti nalaze na beloruskoj teritoriji i zato se „Poljska ne oseća nadležnom“, naglasio je 21. avgusta premijer Mateuš Moravjecki. Prema njemu, azil bi trebalo da im pruži Belorusija.

Dugogodišnji beloruski vladar Aleksander Lukašenko igra „ciničnu igru“ time što „migrante dovodi na spoljnu granicu EU“, kaže Mihal Dvoržik, šef kancelarije poljskog premijera. „Radi se o tome da se stvori haos“, kaže on. U razgovoru za državnu televiziju TVP, Dvoržik je dodao: „To je grozna provokacija beloruskih vlasti: one omogućavaju ljudima da dođu na istočnu granicu EU i onda pokušavaju da te ljude proteraju u EU.“

Migrantima je potrebna pomoć

Da li je migrantska drama na granici sa Belorusijom poljski problem? Aktivisti poljske humanitarne organizacije „Spasavanje“ (Ocalenie) smatraju da jeste. Oni su nekoliko puta uspeli da migrantima dostave hranu, vodu i higijenske potrepštine. Ali, što su izjave poljskih političara bivale oštrije, to su oštrija bila i ograničenja pristupa migrantima.

Aktivisti izveštavaju da su migranti znakovima pokazivali da su gladni i žedni, i da među njima ima bolesnih. Iranka Matija Golami, koja živi u Poljskoj, dovikivala im je preko megafona na persijskom jeziku: „Mi smo s vama, niste sami!“ Ali, kad su Avganistanci pokušali da odgovore, nadglasala ih je buka motora vozila poljske granične policije.

Lekarka ne sme do izbeglica

Lekarska i aktivistkinja Paulina Bovnik došla je u granično područje s kutijom punom lekova, ali joj poljska granična policija nije dozvolila da dođe do izbeglica. U znak protesta, ona je s lekovima sela na livadu u blizini. „To je strašno! Zašto me ne puste do ljudi kojima je potrebna pomoć? Očigledno da među njima ima bolesnih. Ja kao lekarka moram da pomognem ljudima. Ja neću nikoga da otmem“, kaže Paulina Bovnik za DW.

I stanovnici poljskoga sela Usnarz Gorni koje se nalazi uz granicu smatraju da nije dobro da ljudi nedeljama žive u šumi pod vedrim nebom i bez zahoda. „Sramota je što moraju da žive u takvim uslovima, kod nas u selu i psi žive u boljim uslovima“, kaže jedna stanovnica sela za DW. Ali ona je ipak protiv toga da se Avganistance pusti u Poljsku. „Ako se oni sada ovde puste, za njima će doći na hiljade“, kaže.

Strah od nepoznatog

Ni Jan Ejsmont ne smatra da je dobro to da ljudi iz stranih zemalja u blizini njegovog sela dolaze u Poljsku preko granice s Belorusijom. „Ranije su se ovde vrata držala otvorenim, a sad se o tome dobro razmisli“, kaže on za DW.

„U susednom selu jedna Avganistanka je, tražeći hranu, ušla u kuću na kojoj su vrata bila otvorena. Zamislite, vratite se kući, a tamo neko sedi za vašim stolom“, priča Janova 87-godišnja rođakinja Helena, koja živi sama.

Dva mladića iz susednog sela došla su kad su na televiziji čuli izveštaj o migrantima. Oni bi najradije da migrante prebace na zapad, na poljsko-nemačku granicu. Poljska, kažu, u kojoj izbeglice ne mogu da računaju ni na kakvu socijalnu pomoć, ionako je za te ljude samo tranzitna zemlja.

Višestruko kršenje zakona

To što poljski granični policajci nisu reagovali na zahteve Avganistanki i Avganistanaca za zaštitom predstavlja kršenje i Konvencije o ljudskim pravima UN, kao i poljskih i zakona EU, kaže advokat Tadeuš Kolodziej, koji je 20. avgusta bio kod migranata u šumi. „Propisi su jasni: granična policija obavezna je da prihvati takve zahteve izrečene usmeno“, kaže on za DW.

Taj pravnik i njegove kolege zahteve Avganistanki i Avganistanaca još jednom su u pisanom obliku podneli u Bjalistoku, glavnom gradu tog regiona na poljskoj strani granice. Ali i tamo su odbijeni. „Ako se migrantima ne dozvoli da uđu i ako se prema njima tako loše postupa, onda nastaju problemi – a to je upravo scenarij koji Lukašenko želi“, kaže advokat. Osim toga, primer te grupe iz Avganistana jasno pokazuje da članica EU Poljska sprovodi ilegalne „pušbekove“, kaže Kolodziej.

Legalizacija pušbekova?

„Iz ranijih razgovora s tim migrantima proizlazi da su oni već bili na poljskoj teritoriji, ali ih je poljska granična policija pokupila i transportovala nazad na granicu prema Belorusiji“, kaže Kolodziej. Prošle nedelje poljska vlada prihvatila je izmene Zakona o migraciji koje ubrzavaju procedure „koje stranca obavezuju na povratak“, kako stoji u obrazloženju.

Izmene zakona koje još mora da odobri parlament, omogućavaju između ostalog da se ne odgovori na zahtev za međunarodnom zaštitom, što je u suprotnosti s međunarodnim pravom. Prema pisanju poljskih novina „Gazeta viboča“, 20. avgusta navodno je prihvaćena „tajna“ uredba u Poljskoj koja omogućava vraćanje potražilaca azila na granici. Kritičari u tome vide legalizaciju „pušbekova“.

Lukašenkova pretnja

Beloruski vlastodržac je krajem maja zapretio da će ljude iz Iraka, Avganistana ili Sirije da pusti preko granice. Od tada su hiljade migranata došle tim putem u EU. Evropska unija optužuje Lukašenka da migrante upotrebljava kao sredstvo pritiska protiv sankcija koje je EU uvela zbog falsifikovanja izbornih rezultata predsedničkih izbora u njegovu korist. Rukovodstvo u Minsku to opovrgava.

Vlade Poljske, Litvanije, Letonije i Estonije, koje su u subotu razgovarale o stanju na granici, saopštile su da je sadašnju krizu „planirao i organizovao“ Lukašenkov režim. U te zemlje stiže sve više migranata preko Belorusije. Od početka avgusta, Poljska je pojačala kontrolu granice s 900 vojnika, a postavlja i sve više ograda od bodljikave žice na granici prema Belorusiji.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu