„Dužan sam da im odam počast“
13. jul 2018.Godišnjica stradanje Srba u Podrinju obeležena je 7. jula na groblju u Bratuncu, kod centralnog Spomen-krsta. Služen je parastos za više od tri hiljade srpskih civila i vojnika srednjeg Podrinja koji su stradali tokom prošlog rata u Bosni i Hercegovini. Tog dana, u Bratuncu su bili svi visoki zvaničnici iz Republike Srpske, sa predsednikom Miloradom Dodikom na čelu. Ali i delegacija Srbije, kao i brojne druge zvanice.
A juče, 12. jula, već tradicionalno se u selu Zalazje nadomak Srebrenice, služenjem parastosa, prisluživanjem sveća i polaganjem cveća kod spomenika i kosturnice, obeležava stradanje srpskih civila i vojnika koji su ubijeni na Petrovdan 1992. godine u srebreničkim selima Sase, Zalazje i bratunačkim Biljača i Zagoni. Tog dana ubijeno je 69 i zarobljeno 22 vojnika i civila. Od zarobljenih nije preživeo niko.
Saučesnici, na štetu oba naroda
Juče u Zalazaju – samo izaslanik predsednika RS Miladin Dragičević, načelnik opštine Srebrenica Mladen Grujičić, delegacije susednih opština i boračkih udruženja. Od drugih visokih zvanica – posebno stranih – nije bio niko.
Pojava Ibrana Mustafića na skupu iznenadila je sve. On je rekao da je još pre tri godine želeo da dođe, ali mu policija nije dozvolila. I dodao:
„Došao sam da odam počast za osmoro zarobljenih, pa brutalno likvidiranih Srba. Oni su bili u zatvoru u Srebrenici i odatle su odvedeni nedalako odavde na gradsko smetlište. U toj grupi su bili sudija Slobadan Ilić i medicinska sestra Rada. Kao tadašnji poslanik i predsednik Izvršnog odbor SO Srebrenica, dužan sam da im odam počast. Oni nisu stradali samo od ljudi iz tzv. mog naroda, oni su između ostalog i žrtve onih koji su činili zločine u Bratuncu u maju ’92. godine. Oni što su ih ovde pobili, saučesnici su onih koji su ubili mog brata i celu moju familiju. Jer oni su i tada sarađivali, a to rade i danas, u koaliciji, na štetu oba naroda“.
„Genocid o kome niko ne priča“
Okupljeni Srbi o svojim žrtvama nerado govore i teško je naći sagovornika. Evo šta nam je rekao Milan Rankić koji je u Zalazaju izgubio brata: „Osećam tugu i bol. Svake godine ista priča. Eno, na spomenicima se vidi sve – 1943. godine nije ostalo živo ovde ni najmlađe dete. Ustaše su sve pobili. U ovom ratu ponovo smo izginuli na kućnom pragu. Nikog nismo napali i opet mi Srbi smo krivi. Danas najviše pričaju one iste žene što su tada išle za njihovom vojskom i lupale u šerpe. Nemam ti šta više pričati.“
Načelnik opštine Srebrenica Mladen Grujčić: „Petrovdan je veliki srpski praznik. Nekada je to bila samo slava i vreme kada su se Srbi radovali. Sada je postao i simbol stradanja srpskog naroda – na ovom mestu koje predstavlja stratište na kojem su Srbi ubijani u svakom ratu. Zato na ovaj dan tugujemo za ubijenima, ali i zbog nepravde koja nam se čini konstantno. Onaj ko se osmeli da govori o stradanju srpskog naroda, postaje neprijatelj broj jedan drugoj strani. To je ono što nas deli i dok god ima ljudi koji tako razmišljaju, mi ne možemo uspeti u našem cilju – a to je normalan život, život u miru, jednih pored drugih.“
„Svako ko kaže da nije bio genocid u Potočarima on je odmah neprijatelj Bošnjacima broj jedan. Međutim, definicija genocida je uništenje jednog naroda. Da je ta namera postojala, verovatno niko iz Srebrenice ne bi bio deportovan u druge gradove Federacije. Namera genocida je postojala ovde baš u ovim srpskim selima iz razloga što u napadima bošnjačke vojske niko od ljudi nije ostajao živ, pa čak ni stoka srpska. E to je genocid, kada vi s namerom upadnete u srpsko selo i uništite sve živo. To se zove genocid, ali o tome niko ne priča“, rekao je Grujičić.
„Kao da svačija bol nije ista“
Izaslanik predsednika RS Miladin Dragičević, gotovo uvek prisustvuje manifestaciji u Zalazju: „Istorija bola i tuge se u Zalazju nažalost ponavlja. Četrnaestog juna 1943. godine u ovom mestu je ubijeno 40 ljudi iz četiri porodice. Ustaški tabornik Jusuf Đozić iz Srebrenice došao je ovde i prevario narod rekavši da ustaše moraju tu proći i da nikom neće faliti ni dlaka sa glave. A kad su ušli, sve su pobili. To se dešava i ’92 godine.“
„I sada sam malo uzbuđen slušajući ono što je rekao u sredu gospodin Izetbegović u Potočarima, kada kaže da su Bošnjake, muslimane, pobili zlikovci, neljudi, zločinci. A ne govori o žrtvama koje su se desile srpskom narodu. Kao da svačija bol nije ista. Kao da suze bošnjačke i srpske majke nisu iste. Izgleda, i tu je najvažniji nacionalni predznak“, rekao je Dragičević.
Bez incidenata, ali odvojeno
Do pre nekoliko godina, 12. jula su u Srebrenicu iz Srbije dolazili članovi nekih militantnih organizacija i izazivali sporadične incidente. Otkako im je uskraćeno gostoprimstvo, poslednji incident koji se desio tokom tih manifestacija jeste napad – neki tvrde i pokušaj atentata – na Aleksandra Vučića koji ni do danas nije rasvetljen.
Ove godine su manifestacije kojima Srbi i Bošnjaci odvojeno obeležavaju stradanje svojih naroda u Srebrenici, dešavale istovremeno i gotovo na istom mestu, ali nije bilo ni najmanjeg incidenta i sve se odvijalo dostojanstveno.
Od 2007. godine 10. jula se svake godina održava i zajednička komemorativna sednica Skupštine Opštine Srebrenica, posvećena svim žrtvama u Srebrenici, bez obzira na ime, veru i naciju.