Duboko ukorenjene predrasude o Romima

Dojče vele: U Nemačkoj su Sinti i Romi priznati kao nacionalna manjina. U Evropi se uporno traga za strategijom, koja bi omogućila bolju integraciju Roma. U kojoj meri ste zadovoljni situacijom i položajem ove manjine u Nemačkoj, ali i u Evropi?

Romani Roze: U nekim oblastima, okolnosti su se donekle poboljšale. Međutim, ono čime mi nikako ne možemo biti zadovoljni jesu uslovi života za Rome i Sinte u istočnoj Evropi. U pojedinim regionima, ta manjina živi u katastrofalnim uslovima. Oni bi se mogli nazvati nehumanim.

O kojim regionima i državama govorite?

To su pre svega Bugarska, Rumunija, ali i Češka i Slovačka. Tamo postoje neformalne geto-oblasti, u kojim nema ni struje, ni vode, pa ni kanalizacije. Ima mesta i sela u kojima živi i preko hiljadu ljudi bez ikakve životne perspektive. O tome se već godinama govori i uslovi u kojima ti ljudi žive su neprihvatljivi. Jedan od problema jeste i smrtnost dece, koja je četiri puta veća kod te manjine, a životni vek tih ljudi je deset godina manji u odnosu na većinsko stanovništvo.

Šta se mora uraditi?

Dosadašnja pomoć iz fondova Evropske unije, koje finansiraju države-članice, nisu mnogo promenili. Zato smo se tokom Samita EU o Romima u Briselu, založili za osnivanje stambenog fonda. Brojne nevladine organizacije i udruženja bi u tom slučaju za pomoć mogli da se obrate direktno. Pri tome ne radi se samo o projektima koji su namenjeni isključivo Romima i drugo stanovništvo bi u sve to trebalo uključiti.

Kako biste ocenili političku volju u pojedinim evropskim državama? Ako se osvrnemo na prilike u Mađarskoj, kakva su vam očekivanja, sada nakon izbora i jačanja ekstremno-desničkarske partije Jobik?

Izborni uspeh tih snaga trebalo bi shvatiti kao znak upozorenja za Evropu. Uspon ekstremne desnice na starom kontinentu, koji za sobom povlači problem rasizma, najviše će pogoditi romsku manjinu. Na konferenciji u Briselu bilo je dosta reči o naporima koji se ulažu, kako bi se nešto promenilo. Boravio sam nedavno u Mađarskoj, čak sam se i susreo sa premijerom Orbanom. Stekao sam utisak da bi se nešto moglo promeniti, pre svega u oblasti obrazovanja i u rešavanju stambenih problema. Međutim, problem je u tome što je situacija u takvim državama prilično nestabilna i nesigurna.

U Nemačkoj se najčešće govori o Romima, kada se diskutuje o problemu „sporne“ imigracije iz jugoistočne Evrope. Tu debatu ste nazvali sramnom. Zašto?

Sramno je to prebacivanje odgovornosti. Naravno da je jedan deo te manjine pogođen ekstremnim siromaštvom, ali bih podsetio na podatak da je siromaštvo u Evropi na nivou od 24 odsto. Naveo bih i primer Bugarske, zemlje sa 8,5 miliona stanovnika, koju je od promena napustilo oko 3,5 miliona građana i otišlo u Španiju, Italiju, Portugaliju, ali u Nemačku. Među njima su i Romi. Dakle, to su ljudi koji danas žive i rade ovde. U Hajdelbergu na Univerzitetskoj klinici sam nedavno primetio koliko pripadnika te manjine radi kao negovatelji. Neki su posao pronašli u građevinskom sektoru, drugi u poljoprivredi. Ta javna rasprava je prenaduvana, koja nanosi više štete, nego što govori o realnim razmerama problema.

Koliko su takve rasprave uoči izbora za Parlament EU opasne?

Mi kritikujemo takve debate jer su često populističkog karaktera, iako ih predvode i demokratski političari, podstičući time desničarske snage, umesto da im se suprotstave. Čemu to podsticanje vodi, videli smo u slučaju ubistava Nacional-socijalističkog podzemlja (NSU). Neophodno je jačanje demokratske odgovornosti prema manjima.

Romani Rose je predsedavajući Centralnog saveta nemačkih Sinta i Roma od 1982. godine, koji okuplja 16 regionalnih udruženja u Nemačkoj. Trinaest članova njegove familije, ubijeno je u nacističkim koncentracionim logorima.

Autorka: Andrea Grunau / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković