Duda se uzjogunio
25. jul 2017.
„Za Poljskog predsednika Andžeja Dudu ovo mora da su bili najteži sati u njegovoj političkoj karijeri“, piše portal nemačkog nedeljnika Cajt: „2015. ga je Jaroslav Kačinjski, mračni šef nacionalno-konzervativne vladajuće stranke Pravo i pravda (PiS) uzdigao na najvišu državnu funkciju. Zadatak je bio jasan: Duda je trebalo da predstavlja ljubazno lice zemlje koja stalno razgrađuje pravnu državu i umesto toga poprima autoritarno-katoličke crte. Sada se ovaj 45-godišnjak uzjogunio. Neće da potpiše dva od tri zakona o reformi pravosuđa, kojim bi podela na izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast u Poljskoj bila ukinuta. I doveli Varšavu u politgeografskom smislu bliže Ankari negoli Berlinu ili Briselu.“
„Posle svega što se u poslednje vreme dešavalo u političkoj vrhuški Poljske, to predstavlja iznenađenje. I govori ponešto o hrabrosti Dude koji u odlučujućem trenutku nije zavijao sa vukovima. Postoji više uzroka tog preokreta. Prvo, školovani pravnik je shvatio da bi reformom pravosuđa Vrhovni sud Poljske i uticajni Sudski savet postali samo stanice koje služe za odobravanje odluka vladajuće stranke PiS koja vlada apsolutnom većinom. Tamo gde je koncentrisana velika moć, javlja se opasnost od zloupotrebe.“
„No najvažniji razlog za Dudino 'ne' jesu protesti hiljada Poljaka. Opozicija je upozoravala na opasnost od hladnog puča i uvođenja diktature. Čak i Leh Valensa, od kojeg se – kao predsednika sindikata Solidarnošć tokom osamdesetih godina – pribojavao i komunistički režim, protestovao je protiv vlade. No, na Dudu je, prema njegovim sopstvenim rečima, najviše uticala Zofija Romaševska, disidentkinja iz sedamdesetih i osadesetih godina. Ona mu je rekla: g. predsedniče, ja sam živela u državi u kojoj su državni tužioci imali neverovatno moćnu poziciju i praktično mogli da rade sve. Ali, i EU je imala ulogu kao preteća kulisa“, piše Cajt onlajn.
„Demokratija u Poljskoj živi“, konstatuje Noje osnabriker cajtung, „i to u vidu predsednika Andžeja Dude. On zaslužuje poštovanje, iako je dosad važio kao blizak vladi. Duda je popustio pod pritiskom ulice. Poljska ovih dana dokazuje načelo da u demokratiji vlast proističe iz naroda (grčki: demos) i daje nade da ta zemlja možda nije sasvim izgubljena za EU.“
Dnevnik Velt piše da „Dudin veto nije baš takvo iznenađenje; možda je čak i dogovoren sa čovekom iz pozadine – Jaroslavom Kačinjskim. Ovaj je, doduše, odlučan u svojoj nameri da objedini državu i partiju. On hoće državu Kačinjskog. Ali je i seljački lukav. I kao i svi populisti, pažljivo reaguje na glas naroda. Vlada PiS je već jednom popustila takvom pritisku – pri pokušaju da pooštri zakon o abortusu. Sada je Duda možda reagovao na činjenicu da 55 odsto Poljaka odbija reformu pravosuđa. Možda je Kačinjski čak primetio da je otišao predaleko i da je članstvo Poljske u EU ozbiljno ugroženo. I sada pušta da Duda – do daljnjeg – glumi dobrog policajca“.
List Landescajtung smatra da „ako se čak Andžej Duda, koji je dosad bio samo marioneta, pobunio protiv lutkara Jaroslava Kačinjskog, onda Poljska nije izgubljena – i za Evropu još ima nade. Potezi desnonacionalističke PiS ne smeju ostati bez odgovora EU. Da bi laviranje Evrope između kažnjavanja i integrisanja uspelo, važno je da EU ne izda poljsko civilno društvo. Hiljade demonstranata ne žele da izdaju svoja demokratska prava. Oni podsećaju da evropskeptičari Kačinjskog u Sejmu, doduše, imaju apsolutnu većinu, ali ne i mandat za kontrarevoluciju. Izlaznost je bila 51 odsto a 38 odsto birača je glasalo za PiS. Većina Poljaka je za EU. Treba im dati signal da je Evropska unija sa njima.“
„Nije slučaj to što šef PiS Jaroslav Kačinjski stoji iza reforme pravosuđa“, ubeđen je Rojtlinger general ancajger: „On, kao i njegov politički duhovni rođak i predsednik SAD Donald Tramp, smatra da parlamentarna većina daje nekome pravo da sprovede u delo sve što je politički moguće. No, u jednoj pravnoj državi nema takve diktature većine. Tu vladaju podela vlasti i uzajamna kontrola. To ublažava konflikte i sprečava najgora politička preterivanja. To je osetio i Donald Tramp, kojeg sudovi stalno koče. U Poljskoj je predsednik države taj koji će da se umeša i pokaže Kačinjskom gde su granice većine.“
priredio Saša Bojić