Dug put ka „Strategiji o nacionalnoj bezbednosti“

Nemačka vlada želela bi da predstavi svoj projekat „Strategije nacionalne bezbednosti“ na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti sredinom februara. Drugim rečima, žele da to bude tamo gde se sastaje elita međunarodne bezbednosne zajednice. Ta velika međunarodna pozornica svakako je najbolje moguće mesto za diskusiju o strategiji. Međutim, iz krugova koalicije na vlasti čuje se da su „skeptični“. Nisu sigurni da li to može vremenski da se postigne.

Postoji nekoliko razloga za to. S jedne strane, partije vladajuće koalicije (SPD, Zeleni i FDP) još nisu uspele da se dogovore oko svih detalja. S druge strane, savezne pokrajine se žale da njih niko ništa nije pitao u vezi sa izradom strategije. Pri tom su pokrajine te koje se prvenstveno bave pitanjima unutrašnje bezbednosti.

Da pojasnimo: SPD, Zeleni i FDP su se u koalicionom sporazumu obavezali da će po prvi put u istoriji nemačke vlade formulisati Strategiju nacionalne bezbednosti. Ideja iza toga je da postoji jedinstvena spoljna i bezbednosna politika.

-pročitajte još: Najveći izazovi za nemačku Vladu 2023. godine

Pet hiljada šlemova za Ukrajinu

Da je Nemačka još daleko od toga pokazao je ruski napad na Ukrajinu. Nakon što je krajem februara počeo rat, kancelar Olaf Šolc (SPD) ocenio je da je reč o „prekretnici“. Ali činjenica da je ministarka odbrane Kristin Lambreht (SPD) u početku želela da isporuči samo 5.000 šlemova za podršku Ukrajincima, bila je u suprotnosti sa deklaracijama solidarnosti ministarke spoljnih poslova Analene Berbok (Zeleni). Izazovi u vezi sa dostavom neophodne municije i oružja mogao je uspešnije da se rešava da je bilo zajedničkih napora različitih resora, pre svega Ministarstva odbrane i Ministarstva spoljnih poslova.

Aktuelni spor oko isporuke tenkova takođe pokazuje da i dalje postoji velika potreba za koordinacijom različitih pozicija u okviru vladajuće koalicije, kao i između ministarstava i kabineta kancelara, što bi u novom telu moglo da se razrešiti bez velike buke.

-pročitajte još: Leopard za Ukrajinu? Socijaldemokrate pod pritiskom

Neslaganje i u „Savetu za nacionalnu bezbednost“

Naime, pod rukovodstvom šefice diplomatije Berbok, ne samo da bi trebalo da se razradi nova strategija, već i da se formira novo telo, neka vrsta „Saveta za nacionalnu bezbednost“ po uzoru na Savet za nacionalnu bezbednost“ u SAD. Ali već i oko imena tog tela postoje sporenja.

Savezna nemačka vlada već sada može da sazove Savezni savet za bezbednost – organ u kojem odluke donose ministarstva nadležna za bezbednost, posebno kada je reč o izvozu oružja. Ali, to telo se samo povremeno sastaje i nema čak ni svoj sekretarijat i očigledno je da ono nije dovoljno za željenu jedinstvenu politiku.

Poslanik opozicione CDU u Bundestagu zadužen za spoljne poslove, Roderih Kizeveter, već dugo se zalaže za formiranje „Saveta za nacionalnu bezbednost“. Kaže da žali što savezna vlada još o tome nije postigla dogovor. „U budućnosti će morati da se donese nekoliko politički neprijatnih odluka. Zato nam je potrebno telo koje razmatra sprovođenje nacionalne strategije, nezavisno od konstelacija snaga u vladi ili dodatnih troškova“, kaže Kizeveter.

Pitanje moći

Nils Šmid, poslanik SPD-a zadužen za spoljnu politiku, upozorava ipak na prevelika očekivanja. Novo telo, kaže, neće sve automatski učiniti boljim. Naravno da je moguće udružiti nadležnosti više ministarstava u novo telo, ali odlučujuće je da novo telo ne dobije prevelika ovlašćenja, odnosno da ministarstva zadrže svoje nadležnosti, a da se ojača koordinaciona funkcija kancelara, kaže Šmid.

Ako je suditi po SPD-u, novo telo moralo bi da se nalazi u kabinetu kancelara, Kancleramtu. Zeleni to međutim vide sasvim drugačije. Oni strahuju da bi kancelar mogao Ministarstvo spoljnih poslova još više da liši ovlašćenja. Zato žele da novo telo smeste upravo u to Ministarstvo.

Pokrajine su ljute

I kao da već nema dovoljno pitanja za rešavanje, sada su besne i savezne pokrajine. Ministarka Berbok letos je putovala zemljom i prikupljala ideje od građana u razgovorima u gradskim skupštinama. Armin Šuster (CDU), ministar unutrašnjih poslova Saksonije, žali se da pokrajinske ministre unutrašnjih poslova, koji su odgovorni za oko 80 odsto svih pitanja unutrašnje bezbednosti, ništa nije ni pitala.

Razgovori o krizi u Kancleramtu

Istovremeno, liberali (FDP) smatraju da je „Strategija nacionalne bezbednosti“ uvek imala za cilj da se bavi prvenstveno spoljnom bezbednošću zemlje, kaže njihov spoljnopolitički portparol Aleksander Graf Lambsdorf. Liberali tvrde da su „Strategiju nacionalne bezbednosti“ dogovorili koalicionim sporazumom. Prema njihovom mišljenju, tu se više radi o pitanjima koja se, pored Kancleramta, tiču i Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva odbrane i Ministarstva za razvoj, ali ne i Konferencije ministara unutrašnjih poslova koju sačinjavaju savezni i svi pokrajinski ministri tog resora.

Iza kulisa se sada pregovara o kompromisima. Ovog petka 13. januara biće održan sastanak pokrajinskih premijera i saveznog kancelara, na kojem bi trebalo da se stvari izglade. Istovremeno, o spornim detaljima pregovara se i u saveznoj vladi. Potreban je politički dogovor, a to znači: ministri i kancelar moraju da se izmire.

Predsedavajući parlamentarnom Kontrolnom odboru Konstantin fon Noc (Zeleni), upozorava: „Poslednjih nekoliko meseci još jednom se pokazalo da se pitanja unutrašnje i spoljne bezbednosti sve više prepliću.“ Zato je važno i ispravno odgovoriti na stare, ali i nove izazove bezbednosne politike što je brže moguće „Strategijom nacionalne bezbednosti“ koja razmatra sve te oblasti zajedno i propisuje jasne nadležnosti.

Savezna nemačka vlada ima još samo malo vremena da na Minhenskoj konferenciji predstavi svoju „Strategiju nacionalne bezbednosti“. Ako se do kraja januara razjasne sva sporna pitanja, Bundestag bi mogao time da se pozabavi od 6. do 10. februara. Ali, to ni izdaleka još nije gotova stvar.

mš/ss (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.