Duh je pušten iz boce
1. januar 2018.
Najmanje deset ljudi je ubijeno u uličnim protestima u Iranu u nedelju, saopštila je državna televizija bez navođenja detalja. Prikazan je haos koji je ostao na ulicama nakon antirežimskih protesta. Tvrdi se da su snage bezbednosti reagovale protiv „naoružanih demonstranata“ koji su pokušali da preuzmu policijske stanice i vojne baze. Ove navode je teško nezavisno potvrditi.
Predsednik Rohani je u prvom obraćanju nakon izbijanja protesta u četvrtak rekao da su oni „legitimni“. Sada je međutim i on zapretio demonstrantima. U Teheranu se sprema hitna sednica parlamenta na kojoj učestvuje i predsednik.
Otkud sada protesti?
Treba biti oprezan, upozorio je iranski potpredsednik Ešag Džahangiri, jer ko izaziva političke proteste rizikuje da nad njima ubrzo izgubi kontrolu. „Oni koji se kriju iza ovoga opeći će sopstvene prste“, rekao je političar.
- pročitajte još: Moskva i Teheran drže Asada u igri
Mnogim posmatračima je upalo u oči da su protest počeli u gradu Mašhadu na severoistoku zemlje nadomak granice sa Turkmenistanom. Ta metropola od tri miliona stanovnika je jedan od sedam svetih gradova šiitskog islama i uporište konzervativnog klerika Ebrahima Raisija. On je na predsedničkim izborima prošlog maja bio najznačajniji izazivač aktuelnog predsednika Hasana Rohanija.
Raisijev tast Almad Alamolhoda, takođe radikalni propovednik iz Mašhada, nedavno je protestovao što su odnedavno u Iranu ponovo dopušteni koncerti. Trenutni protesti su buknuli dan nakon što je šef teheranske policije obznanio da žene koje krše propise o pokrivanju glave više neće biti hapšene već će morati da posećuju vaspitne kurseve.
Vlast očigledno drži da su šiitski tvrdolinijaši iza protesta. No brzo se stvar otrgla kontroli. Jer najpre su isticani konzervativni zahtevi, da bi onda tome bili pridruženi klasični socijalni zahtevi, poput kritike zbog visokih troškova života u Iranu. A onda se sasvim obrnulo.
Protesti su sve više usmereni protiv religijskog establišmenta zemlje i materijalnih privilegija šiitskih prvaka. „Ljudi se mole, a verske vođe se ponašaju kao bogovi“, preneo je BBC jednu od parola demonstranata. U gradu Abharu na severozapadu zemlje su spaljivane slike do sada neupitnog vođe revolucije ajatolaha Alija Hameneija.
Socijalni protesti
Iran decenijama ima problem sa ogromnom inflacijom koja je devedesetih znala da iznosi i po 25 odsto godišnje. Pod predsednikom Rohanijem se stopa inflacije smanjila na devet odsto, što je najniži nivo u poslednje četiri decenije.
Ali mnogi građani su nezadovoljni jer naredni državni budžet predviđa smanjenje socijalnih davanja. To posebno pogađa siromašne slojeve društva kojima ni ekonomske prognoze ne ostavljaju mnogo nade – MMF računa da će nezaposlenost ostati najmanje 12 odsto.
- pročitajte još: „Amerikancima mora hitno da se kaže…“
Ekonomski neuspeh nije prekinut ni nuklearnim sporazumom sa pet stalnih članica Saveta bezbednosti i Nemačkom. Prema tom sporazumu, najvećem spoljnopolitičkom dostignuću predsednika Rohanija, Iran se neće baviti izradom atomskog oružja, a sankcije će postepeno biti ukidane. Za sada nema efekata po iransku privredu.
„Smrt Talibanima“, uzvikivali su pojedini demonstranti, prenose mediji. Religijske vođe Irana za njih se ne razlikuju mnogo od ekstremista u Avganistanu. Ako su tvrdolinijaši među Rohanijevim političkim protivnicima zaista isprva pokrenuli proteste, onda su se gadno preračunali – duh kojeg su oslobodili iz boce sada se usmerio pravo na njih.
Oštar odgovor države
Snage bezbednosti su se odlučile za represiju. Kako je rekao jedan general, demonstranti će iskusiti „gvozdenu pesnicu nacije“. U Araku je uhapšeno oko 80 demonstranata koji su navodno pokušali da upadnu u jednu administrativnu zgradu. Na snimcima putem društvenih mreža vide se hiljade demonstranata u Teheranu i drugim gradovima.
Moguće da je ovo samo početak. Kako je rekla nositeljka Nobela za mir Širin Ebadi – Iranka koja živi u egzilu – ovi bi protesti mogli da budu veći nego poslednji iz 2009. godine.