Dunav spaja Evropu

Podunavske Švabe su poznate već stolećima u čitavoj Jugoistočnoj Evropi. Naseljavali su se od 17. veka u Panonskoj niziji oko Dunava. Doprineli su oživljavanju privrede i bili karika koja povezuje njihovu otadžbinu sa zemljama Podunavlja. Drugi svetski rat i Gvozdena zavesa su razdvojili zemlje na suprotnim obalama reke. Posledice tog razdvajanja osećaju se i danas: za transport se koristi samo deset odsto dunavskog vodenog puta. Regionalna saradnja je u mnogim sredinama - nepoznat pojam. Susedne zemlje poput Bugarske i Rumunije imaju veću trgovinsku razmenu sa Nemačkom nego među sobom, zato što, na primer, nema dovoljno mostova. Zemlje Podunavlja su suočene sa ekološkim problemima, nesigurnim snabdevanjem strujom, lošom infrastrukturom i slabim perspektivama za mlade generacije.

Tržište koje nastaje

Takozvana Strategija podunavskog prostora Evropske unije trebalo bi da pomogne da se ojača međusobna saradnja zemalja Podunavlja. U središtu strategije su projekti na planu zaštite životne sredine, kulture, nauke, bezbednosti, energije i pre svega privrede. Strategijom su obuhvaćene članice Evropske unije Bugarska, Nemačka, Austrija, Češka, Mađarska, Rumunija, Slovačka, Slovenija, kao i zemlje van EU Hrvatska; Srbija, Bosna i hercegovina, Crna Gora, Moldavija i Ukrajina.

Strategija je doneta pre godinu dana i do sada je donela mnogobrojne projekte. U tome značajnu ulogu ima nemačka pokrajina Baden Virtemberg, gde Dunav izvire kao mala rečica - u njoj danas živi gotovo 300.000 ljudi iz podunavskih zemalja. Ta pokrajina je zajedno sa Slovačkom, Srbijom i Rumunijom osnovala četiri tehnološka centra. Njihov zadatak je transfer znanja sa univerziteta u preduzeća iz regije sa ciljem da ona budu primenjena u skladu sa datim ekonomskim uslovima. To je u interesu Nemačke, smatra ministar Baden-Virtemberga za Evropu, Peter Fridrih: "Moramo obučiti stručnjake, jer već i zbog demografskog razvoja naše zemlje nismo u stanju da držimo korak sa tržištem koje stalno raste. Znači ne želimo da organizujemo odliv mozgova, već da učestvujemo u obuci stručnjaka koji će raditi u tim zemljama."

Strukturni problemi

Za podunavsku strategiju nisu predviđena dodatna sredstva iz kasa Evropske unije. Jer, sredstava ima dovoljno. Ali, mnoge zemlje Jugoistočne Evrope teško uspevaju da upotrebe sredstva iz odgovarajućih strukturnih fondova. Glavna prepreka je u mnogim sredinama loše organizovana uprava kao i birokratija. Nemačka preduzeća srednje veličine smatraju da je i korupcija veliki problem pri investiranju u region.

Dodatna finansijska sredstva ne treba očekivati ni od nemačke vlade, kao što je naglasila kancelarka Angela Merkel. Ona kaže da Evropa mora da nauči da se pridržava donetih odluka te da je za to podunavska strategija dobar primer. "Zbog toga ćemo precizno da gledamo šta su bili ciljevi? Šta je ostvareno? U Evropi se mora naučiti da oni koji najbolje ispunjavaju zadatke dobijaju i nagradu za to. A oni koji stalno rade nešto što nema veze sa obećanjima koja su dali moraju osetiti da to tako ne može."

Neophodnost rasta i otvaranja radnih mesta

Podunavlje je osetilo i posledice finansijske krize. Zemlje tog regiona moraju naučiti da efikasnije raspolažu finansijskim sredstvima. Ključ je u regionalnoj saradnji, smatra Komesar EU za regije Johanes Han. "U Evropi, imajući u vidu finansijsku krizu, upravo govorimo o neophodnosti rasta i otvaranju radnih mesta u budućnosti. Zato moramo da se fokusiramo na Podunavlje, jer, tamo može da se razvije potencijal rasta - uz tesnu saradnju svih, od Baden Virtemberga do Moldavije."

Dotle je još dug put. Još uvek su mnoge zemlje Podunavlja - među kojima Srbija i Rumunija - visoko pozicionirane na listi zemalja sa najviše iseljenika u Evropi. Ovog puta - u pravcu suprotnom onome od pre 300 godina.

Autori: Verica Spasovska / Saša Bojić

Odg. urednica: Ivana Ivanović