Dvadeset godina od smrti Pabla Eskobara

Bik fiksira crvenu maramu, spušta svoje rogove, udara kopitom. Potom juriša. Torero se elegantni povlači u stranu. Napad razjarene životinje u prazno. Torero ubada i bik pada. Gomila kliče.

Vikend. Arena za borbu s bikovima Medeljin dobro je popunjena. Pije se kašasa – rakija od šećerne trske. Danilo Himenez i njegov bend Marko Suarez sa duvačkim instrumentima prave atmosferu. Do tog trenutka, to je za muzičare dobar dan.

Potom Himenez i njegove kolege napuštaju arenu. Iznenada – zaglušujuća eksplozija. Oblak dima zamračuje nebo. Komadići lete na sve strane. Svuda leže rasparčana i ugljenisana tela. Himenez se hvata za glavu. On krvari iz otvorene rane. Potom gubi svest.

Njegov mozak je teško oštećen. Narednih godina je u komi: „Sasvim polako sam se vratio u život. To je bilo kao da sam se probudio iz sna.“

U napadu u februaru 1991. ubijeno je 25 ljudi – među njima i troje muzičara. I Himenezova žena Gabrijela teško je povređena. Godine 2007. umrla je od posledica ranjavanja. Za Himeneza je krivac jasan: „To je Pablo Eskobar. Bilo je mnogo policajaca ispred arene. On je hteo njih da ubije. Pablo je ponudio novac za svakog ubijenog policajca. Za druge žrtve bilo mu je svejedno.“

Teroristička ofanziva na državu

U to vreme Eskobar je proglasio rat državi: „Moramo da se postaramo za apsolutni haos, za totalni građanski rat“, besneo je Eskobar u telefonskom razgovoru sa drugim narko-gangsterima koji su policajci snimili. „Potom će nas moliti za mir.“

Cilj terora bio je zabrana izručenja u SAD. Bos Medeljinskog kartela, koji je tada kontrolisao 80 odsto svetske trgovine kokainom, toga se najviše plašio.

Eskobar je naređivao ubistva policajaca, sudija i političara, podigao je u vazduh putnički avion, podmetnuo bombe ispred vladinih zgrada. Hiljade ljudi je poginulo. Teror pokazuje efekat. Država zabranjuje izručenje. Eskobar je zadovoljan.

U junu 1991. na konferenciji za štampu izjavljuje da će se predati: „Posle sedam godina progona, povreda i borbi, sada ću, pošto je to neophodno, polako otići u zatvor, kako bi doprineo izmirenju s mojom ljubljenom otadžbinom.“

Kolumbija može da odahne. Eskobar je u privatnom zatvoru po imenu „katedrala“. Podignut je prema planovima narko-barona. Opremljen je svim zamislivim luksuzom. Čuvaju ga njegovi ljudi. „Katedrala“ je postala nova centrala Medeljinskog kartela. Tamo su primani posetioci i ubijani protivnici. Sve dok to vladi Kolumbije nije postalo previše.

Bekstvo iz privatnog zatvora

Ali Eskobar je kao i uvek dobro informisan. U julu 1992, pre nego što su vlasti uspele da ga prebace u neki drugi zatvor, šef mafije beži. To je početak do tada neviđene potere. U njoj učestvuju kolumbijska policija, ali i američka Agencija za suzbijanje narkotika (DEA), kao i CIA. Istovremeno, komanda za ubijanje od sukobljenih trgovaca drogom, uz podršku policije, desetkuje Medeljinski kartel. Za Eskobara polako postaje tesno.

Telefonski poziv njegovoj ženi i deci, porodičnom čoveku Eskobaru dolazi glave. Policija ga locira u zgradi u centru grada Medeljina. Eskobar (44) ubijen je prilikom hapšenja. Drugo decembra 1993, pre tačno dvadeset godina, Eskobarovi neprijatelji slave.

Ipak uz slavlje se meša i tuga. Na sahrani u njegovom rodnom gradu Medeljinu, hiljade Eskobarovih pristalica gura se oko kovčega. Oni žele da odaju poslednju počast svom heroju. Jer, Eskobar je pomagao siromašnima, podigao kuće stanovnicima deponije, zaposlio mnoge ljude.

Muzika za bosa bosova

I muzičar Danilo Himenez dugo godina je zarađivao od Eskobara. Himeneze i njegove kolege često su svirali na manifestacijama i privatnim žurkama šefa mafije. „Da to nismo radili mi, radio bi neko drugi“, priča taj danas 75-godišnji muzičar.

Narko-baron bio je jedan od najbogatijih ljudi na svetu. Sume od trgovine drogom odlazile su i u legalnu trgovinu. „Pablo Eskobar infiltrirao se u ceo grad, celu državu“, kaže sociološkinja Alehandra Ečeveri sa Univerziteta Medeljin. „Ovde svako poznaje svakog ko je imao neke veze s trgovinom droge.“ Pa čak i Alehandrina tetka bila je sekretarica Eskobarovog rođaka.

Veze između mafije, privrede i širokih slojeva društva nikada zaista nisu razjašnjene. Posle smrti Eskobara počeo je period potiskivanja. Na prvi pogled, Medeljin se promenio. Grad je bezbedniji, uloženo je mnogo novca u infrastrukturu. Strana preduzeća investiraju, turizam cveta.

Pa ipak, trgovina drogom opstaje“, kaže Ečeveri. „Istorija se ponavlja. Nekadašnje stitne Pablove ubice, sada su bosovi bandi. Trgovina drogom, korupcija, logika izobilja, brzog novca – sve je to još uvek deo svakodnevice.“

A Kolumbija? Zemlja je i 20 godina posle smrti Eskobara najveći izvoznik kokaina na svetu. Reč je o poslu od kojeg zarađuju mnogi. Muzičar Himenez odavno je zažalio što se upustio u poslove sa baronom droge. „Pablo Eskobar nam je praktično oduzeo život. Ali ja sam mu oprostio. Ne osećam mržnju prema njemu. Mržnja uništava. Njemu je Bog presudio.“

Autor: Nils Nauman / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković