Dve srpske opcije na izborima u Hrvatskoj

Jedan od trojice kandidata Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) je Boris Milošević, poslanik koga mnogi vide kao naslednika Milorada Pupovca, predsednika stranke i najistaknutije političke figure srpske zajednice u Hrvatskoj. Kaže, Srbi su zainteresovani za izbore, a u Hrvatskoj ih na popisu birača ima oko 200.000. „Na parlamentarnim izborima 2016. godine glasalo ih je oko 80.000“, objašnjava u razgovoru za DW.

Ovi izbori, smatra Milošević, važni su za Srbe zbog toga što u Hrvatskoj deluju i političari bez stvarnog političkog programa koji „pale“ atmosferu antisrpskim sentimentima. „Važno je da takve političke opcije, ako uđu u parlament, budu marginalne i da ne učestvuju u vlasti. Imali smo kratkotrajno iskustvo vlade Orešković-Karamarko i videli smo šta se događa kad ekstremna politika odlučuje.“

Na jedno od tri poslanička mesta „puca“ i Srđan Milaković, nekadašnji član SDSS, a danas najprepoznatljivije lice Demokratskog saveza Srba (DSS) čija su tri imena na listi za 12. izbornu jedinicu. Kaže, problemi s kojom se zajednica suočava jesu marginalizacija i negativno etiketiranje koje se odražava na sve segmente svakodnevnog života. „Ovi izbori su bitni jer će se odlučiti o politikama koje će biti dominantne u upravljanje državom. I inače je to bitno, ali sad su te politike veoma udaljene i mogu jako da utiču na građane“, objašnjava i dodaje: „Nismo očekivali da će nakon tridesetak godina od stvaranja nacionalnih država na ovim prostorima u fokusu biti nacionalni sentimenti. Utisak je kao da se sada gradi država. U tom smislu se vidi važnost ovih izbora.“

-pročitajte još: Izbori u Hrvatskoj – desno i još desnije

„Srbi su krivi za sve“

SDSS je u finišu kampanje objavio spot-parodiju koji korespondira sa stvarnošću i aktuelnim teorijama zavere, pa se u njemu optužuju Srbi i Pupovac za sve – od organizovanja drugog talasa korona-virusa, do prodaje navodno štetne 5G-tehnologije Bilu Gejtsu.

Takvo stanje kolektivne svesti je, smatra Milošević, posledica opterećenosti ratnim nasleđem i činjenicom da desnica antisrpskom kampanjom održava naklonost svojih birača. „To je najlakše. Nije neophodno imati program, govoriti o privredi. Najlakše je reći da SDDS upravlja Hrvatskom, te da premijer isključivo sluša Srbe koji su povlašćeni“, navodi i podseća na pokušaje raspisivanja referenduma kojim bi se ukinula poslanička mesta rezervisana za nacionalne manjine.

Srbima se, potvrđuje Milošević, nameće kolektivna krivica za zločine počinjene u Domovinskom ratu. „Nekima rat još traje. Srbi su neprijatelji. Tu ratnu priču guraju u sve delove društva, pa se ide na nametanje kolektivne krivice, bez obzira na to što svaki zločin ima ime i prezime. To je ta priča da krivci šetaju slobodno Hrvatskom. To se generalizuje. Stavlja se znak jednakosti između Srba, krvnika i četnika“, navodi Milošević.

Komentarišući incidente, recimo nedavni istup grupe navijača Dinama koji su srpskim ženama i deci zapretili silovanjem, Milošević kaže da su to „mladi ljudi s ulice koji su reagovali onako kako ulica reaguje kad država i društvo ne adresiraju probleme na pravi način“. Oni su, kaže, „posledica normalizacije ustaških simbola, znamenja i zločina“.

Milaković kaže da hrvatski građani sada biraju između politike raspirivanja nacionalističkih strasti, one umivenije koja je proteklih godina sve to nastojala da drži pod kontrolom i liberalnije, leve opcije kojoj, dodaje, ankete daju prednost. No kakav je izbor pred srpskim biračima koji se odluče za manjinske izbore?

Dve srpske opcije

Iako se stiče utisak da SDSS ekskluzivno zastupa prava Srba u Hrvatskoj, situacija nije takva, kaže nam Milošević iz SDSS: „I na ovim i na prošlim izborima učestvuje DSS. Oni imaju određenu političku snagu, ali ne mogu da ugroze vodeću političku poziciju SDSS koji od 2003. godine osvajao sva tri mandata koji pripadaju srpskoj manjini. Alternative ima, uključujući i nezavisne kandidate na lokalnom nivou, ali nisu toliko organizovani da bi mogli da ugroze položaj SDSS.“

Milaković iz DSS, koji je ranije izjavljivao da se njegova stranka nada bar jednom mandatu u izbornoj jedinici rezervisanoj za manjine, kaže da je SDSS video i iznutra i spolja, te da je reč o stranci u kojoj nema pluralizma: „Imate političkog prostora koliko vam se ostavi. U smislu odlučivanja, uticaja i kreiranja politike, ta moć je unutar SDSS postavljena na veoma visok nivo i bez realnih demokratskih procedura. Čak i kada se radi o samim članovima, a kamoli kada se radi o srpskom stanovništvu.“

-pročitajte još: Med i mleko u predizbornim obećanjima

Jedina mogućnost pluralizacije političkog života Srba u Hrvatskoj je bila, tvrdi Milaković, da se osnuju konkurentske opcije, ali to je, objašnjava teško. Kao razloge navodi mehanizme kontrole medija i tokove novca. „Naime, institucije srpske zajednice takođe kontroliše SDSS. Kada imate prednost od 30 godina, kada dominantno utičete na vlast i politike, to stvara teškoće za druge koji bi hteli koliko-toliko da pluralizuju priču“, nastavlja i dodaje: „Nije samo to posledica takve kompromitacije politike. Zbog nje deo biračkog tela ne glasa na manjinskim izborima. Možda vide prostor na građanskim izborima. S druge strane, dolazimo i do toga da gube interes za izlazak na birališta.“

Moraju li Srbi da budu uz vlast?

O proteklom mandatu Andreja Plenkovića, čiju je vladu SDSS podržavao, Boris Milošević pak kaže da je dočekan s olakšanjem nakon kratkotrajne vladavine Karamarko-Orešković. „Ne možemo da kažemo da se Plenković i vlada nisu trudili da spuste tenzije u društvu, ali nažalost antimanjinske snage toliko su ojačale da Vlada nije uspela da ih stavi tamo gde pripadaju. Možda postojeći problemi, nažalost, nadilaze mandat jedne vlade i čak jednu stranku. Za društveni konsenzus do sada nije bilo snage.“

Milaković pak Miloševićeve navode opisuje kao razumevanje koalicionog partnera. Navodi i da mu je uvek smetala politika prema kojoj nacionalne manjine moraju da budu uz vlast kako bi postigle boljitak za svoje birače. „Ne možemo da se svedemo na to. Problem je što su zbog toga srpske institucije postale zavisne od funkcionisanja vlasti. Kako nije rešen njihov status svih ovih godina, one su u finansijskoj zavisnosti.“ Zato je i njegova stranka pozivala SDSS da izađe iz vlasti.

Premijera Plenkovića je, kaže, u protekom mandatu pratila neodlučnost u donošenju krupnih političkih odluka. „Večni problem koketiranja s ustaštvom i desnim radikalizmom postoji i u javnom prostoru i u HDZ. Činilo se da je Plenković imao šansu da to preseče, ali je uvek oklijevao. Možda je on to odlučio da rešava na duže staze, ali nama to nije prihvatljivo“, navodi Milaković i naglašava da ni Plenkovićeva vlada nije rešila ključne probleme srpske zajednice: „Njegov rad i rad vlade iz pozicije srpske zajednice može da se gleda samo kroz finansiranje srpskih institucija. To je stvar dogovora. Njima je najjednostavnije da daju novac, a da ne reše ništa.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android