Džonson u Berlinu: „Sitnica“ zvana Bregzit
22. avgust 2019.
To je dakle taj čovek, Boris Džonson, o kojem se ovih dana toliko govorilo u Berlinu. U početku je sve izgledalo kao uobičajena poseta stranog državnika. Vojne počasti su i britanski gost i nemačka kancelarka posmatrali sedeći. To je tako otkako je u sličnim prilikama Angela Merkel vidno drhtala.
Džonson, koji ne propušta prilike za političke udarce, ovaj put se suzdržao i izašao u susret nemačkoj kancelarki.
Pred ogradom sedišta nemačke kancelarke bilo je više ljudi nego inače. Oni su dovikivali „No Brexit“ i „lažov“. To baš i nije srdačan doček.
Onda su se Angela Merkel i Boris Džonson obratili medijima kratkim saopštenjima. Taj nemili običaj je već neko vreme prisutan u Berlinu. Medijima se daju saopštenja uoči susreta, a o samom toku sastanka se ne sazna ništa. Foaje na prvom spratu je uprkos tome pun novinara. I Merkel i Džonson su naglašeno ljubazni.
„Uspećemo“ na nemačkom
„Često smo govorili da je sa nemačkog stanovišta izlazak Velike Britanije za žaljenje, ali to je činjenica“, rekla je Angela Merkel. Ona je dodala da Nemačka zagovara sporazumni izlazak, ali je spremna i na tvrdu varijantu bez sporazuma.
Džonson je sve to mirno saslušao, a onda počeo da nabraja zajedničke vrednosti dve zemlje: ljudska prava, odnos prema klimatskim promenama, članstvo u Severnoatlanskom paktu... Potom je dodao da postoji i ta „sitnica“ oko Bregzita. Džonson želi dogovoreni izlazak iz Evropske unije. U tom trenutku je na nemačkom izgovorio: „Wir schaffen das!“ – poći će nam za rukom, uspećemo.
To je Angela Merkel rekla početkom izbegličke krize, pre četiri godine. To je najpoznatija rečenica koju je ona izgovorila kao kancelarka. I Merkel i Džonson su govorili o mogućim alternativama za trenutni ćorsokak. No, nije jasno na šta su konkretno mislili.
Sreda Berlin, četvrtak Pariz
Posmatrači u Londonu nagađaju da je smisao Džonsonove posete Berlinu pa Parizu da na Evropljane na vreme prebaci krivicu za tvrdi Bregzit bez sporazuma. Drugi pak kažu da Džonson misli da bi više mogao da postigne kod Angele Merkel nego kod francuskog predsednika Emanuela Makrona.
Ali nemačka kancelarka je još pre Džonsonove posete Berlinu u utorak rekla: „Naravno da ćemo razmisliti o praktičnim rešenjima. Ali za to nije potrebno da se ponovo otvara sporazum o Bregzitu.“
Džonsonu je pre svega stalo do novih pregovora o takozvanom Backstopu. Ta odredba ugovora sa EU predviđa da Velika Britanija ostane u carinskoj uniji sa EU sve dok se ne pronađe zadovoljavajuće rešenje za granične probleme između Irske koja ostaje u EU i Severne Irske koja kao deo velike Britanije neće više biti u Uniji.
Džonson je to rešenje nazvao „nedemokratskim“.
Za članice Evropske unije je izuzetno važna zaštita interesa Republike Irske. U Briselu preovladava bojazan da će posle Bregzita između dve Irske opet biti postavljene granične rampe. Angela Merkel je ipak rekla da bi, ako postoji volja, rešenje moglo da se nađe u narednih 30 dana. Dakle pre krajnjeg roka za istupanje Londona iz EU koji je pomeren na 31. oktobar.
„Niko neka ne očekuje promenu stava“
Olaf Šolc, socijaldemokratski ministar finansija i vicekancelar, zvučao je još oštrije: „Pripremili smo ugovor, i niko ne treba da očekuje da može da se promeni to što smo tamo regulisali.“
I predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer se oglasio mada je to krajnje neuobičajeno, pošto se predsednik ne meša u dnevnu politiku: „Sve varijante koje sada mogu biti predložene su u stvari već bile predmet razgovora.“ Nemački predsednik je dodao da stiče utisak da je Džonsonu stalo do pripisivanja krivice.
Građani Berlina neće Bregzit
Nekoliko stotina metara od sedišta kancelarke, kod Brandenburške kapije, građani imaju jasno mišljenje i o Džonsonu i o Bregzitu. „Nadam se da će ostati kako jeste, to je bolje za Evropu“, sažima jedan čovek mišljenje većine.
Jedna starija dama podseća na bolja evropska vremena nakon rata: „Ne može da se komad po komad okruni to što nas je u jadu i muci zbližilo.“ Jedna uzbuđena žena želi da Evropljani ostanu čvrsti: „Bilo bi glupo da sada popuste Džonsonu. Onda ih ne bi više birala.“
Po svemu sudeći neće biti nejedinstva u Evropskoj uniji u pogledu Bregzita i „tvrdi“ Bregzit 31. oktobra postaje sve verovatniji.