Elizabet Tejlor - lepa kao sami greh
24. mart 2011.Naprotiv: bilo je to tužnim povodom nešto – za promenu – lepo, lepše od hiljada slika iz politike i privrede zajedno… Lepa kao sami greh, sa naslovnih strana, najčešće u neke daljine, mimo i iznad svega, pa i nas (zadivljenih muških) čitalaca, gleda Elizabet Tejlor, koja je preminula juče u 79. godini, posle bezmalo deset godina života podalje od velikih priredbi i javnih događaja. „Sa devet godina je stala pred kamere – i otada više nije izlazila iz njihovog vidokruga“, piše Zidojče cajtung, u tekstu koji okružuje ogromnu crno-belu fotografiju iz filma „Baterfild 8“, na kojoj je diva u negližeu, oslonjena na dovratak, sa čašom u ruci, a oko te fotografije čovek jedva uspeva da pročita poneki od međunaslova, na primer: „Lepa je na jedan nerealan način, koji povezujemo sa bojama tehnikolora“, ili: „Otvorila je svoje srce za sve one koji su u životu imali manje sreće od nje“, ili: „Ovde dole, u stvarnosti, zjapi praznina. Naslednice nema na vidiku…“
Preteći seksepil
„Bila je najskuplja i najjavnija od svih filmskih zvezda, i čak je i u svojim najtežim vremenima bila otelovljenje sjaja klasičnog Holivuda“, piše Frankfurter algemajne cajtung. „Za razliku od Merilin Monro, ona nije bila ni žrtva sistema proizvodnje zvezda, ni njegov savršeni proizvod – ona je bila slika svih njegovih protivrečnosti. Tako je, na primer, bila zvezda superlativa: ne samo najlepša, već i najskuplja (kao Kleopatra u istoimenom filmu koji joj je doneo zaradu od ukupno sedam miliona dolara), kao ona koja se najčešće udavala (osam puta, od toga dvaput za Ričarda Bartona) i razvodila – kao diva izobilja koja je strastveno sakupljala dijamante i dela moderne umetnosti, koja je samu sebe uništavala hranom i alkoholom, koja je uzimala muškarce kako joj se prohte, koja je posle smrti jednog od njih patetično glumila udovicu, sa drugim godinama slavila histeričnu ljubavnu mržnju, trećem bila pokorna supruga, a svojoj petoroj deci odana majka. (…) Kao glumica je bila fascinantna u ulogama poput one u filmu „Mačka na usijanom limenom krovu“, to su uloge žena koje jarosno i cinično pokušavaju da se dokažu u nadmenom muškom svetu. Takve uloge su njenom seksepilu davale jednu preteću, neuračunljivu dimenziju…“
Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković