Energetske zajednice u Grčkoj: održivost iz računa

Hyperion, prva demokratskazajednica obnovljive energije u Atini, vrlo je slična nekoj takvoj u Nemačkoj, baš kao što im je zajednička i ideja: stvoriti demokratski kolektiv koji proizvodi obnovljivu energiju za članove zadruge i za druge u njihovoj zajednici.

Grčku obasjava 50% više sunčevog svetla po kvadratnom metru od Nemačke pa već i tako ova zemlja ima jedan od najvećih potencijala za obnovljivu energiju u Evropi. To je uočeno i kod investitora gde se Grčka uvrštava kao jedna od najatraktivnijih mogućnosti ulaganja u obnovljive izvore energije u svetu.

Tokom protekle decenije udeo obnovljive energije u ukupnoj potrošnji gotovo se udvostručio: sa 11% na 20% pre svega energijom vetra i Sunca. U isto vreme, Grčka se postupno odriče fosilnih goriva pa je tako od 2005. sanjila emisiju gasova staklene bašte za 43% .

No Hyperion i energetski zadružni pokret  više su od čiste energije. "Mi smo najbolje moguće rešenje za klimatsku krizu", kaže Takis Grigoriu, jedan od suosnivača Hyperiona. "Uzimamo stvari u svoje ruke, proizvodimo svoju struju demokratizujemo energetski sektor i imamo tranziciju na društveno pravedan i participativan način."

I ekološki i društveni zadatak

Hyperion je obećao da će donirati fiksni deo svoje zarade domaćinstvima s niskim prihodima u Atini, kulturnom centru koji podržava afričku kulturu i pnarodnoj kuhinji koja hrani siromašne u blizini glavnog grada.

Energetske zajednice, kaže Khris Vretos, još jedan osnivač Hyperiona, "rešenje su na raskrsnici dve velike krize s kojima se suočavamo: ekološkog uništenja i demokratskog nazadovanja." Svaki od 130 članova Hyperiona ima jedan glas u svim procesima donošenja odluka zadruge.

Grigoriu, Vretos i njihovi kolege članovi zadruge - mnoštvo profesionalaca, ljudi koji vode mala preduzeća i ekolozi - borili su se tri godine kako bi pokrenuli Hyperion.

Glavna solarna farma projekta nalazi se u blizini Stymfalije, 80 kilometara jugozapadno od Atine u blizini Korintskog zaliva na zemljištu iznajmljenom od lokalnog poljoprivrednika. Kolektivna investicija od 330.000 evra bila je potrebna za 925 solarnih panela kineske proizvodnje.

Odlična investicija

Struja je u Grčkoj toliko skupa - Grčka je  2022. imala najveće proizvođačke cijene u EU — da je procjena članova Hyperiona kako može isplatiti svoju investiciju već za  tri do četiri godine.

Električna energija koju stvara farma Hyperion se točno mjeri i dovodi u elektroopskrbnu mrežu. Članovima kolektiva se tako stvorena količina energije odbija na njihovim računima za struju već prema udeu u ovoj investiciji i tako će to biti verovatno sledećih 25 godina - koliko se očekuje da će solarni paneli raditi.

Grčka je još 2018. donela zakonske propise o energetskim zajednicama, a prošle godine je zakon i dopunjen. Tim izmenama prema smernicama EU je proširena definicija energetske zajednice, čime se zadrugama olakšava proizvodnja obnovljive energije i iskorištavanje njenih prednosti. Štaviše, novi zakon podstiče inicijativu građana za stvaranje čiste energije.

Već prethodni zakon je omogućio firmama da se registruju kao energetske zajednice i deluju kao mali proizvođači energije. Od 2018. to je učinilo više od 1000 privatnih preduzetnika.

Svaka peta kuća – hladna po zimi

Članovima Hyperiona je važno da istaknu kako su energetska zajednica, a ne samo preduzetnici koji teže dobiti. Aktivni su na socijalnoj mreži, organizuju sastanke i manifestacije na kojima se raspravlja pitanje energije i okoline.

Jeftina i čista energija samo je deo veće bitke, kažu osnivači Hyperiona. Gotovo polovina zgrada u Grčkoj vrlo je nisko u energetski sredjena - to znači da im treba više energije za grejanje ili hlađenje.

Kolektiv želi da pruža usluge svojim članovima, a li na kraju - i onima s niskim prihodima. "Zaista, na prvom mestu je energetska efikansnost, a tek onda obnovljiva energija", kaže Aliki Korovesi iz Hyperiona. "Jer ne morate ni da proizvodite energiju koja vam ne treba."

Grčka ima visoku stopu energetskog siromaštva: svako peto domaćinstvo nije u stanju da dovoljno zagreje svoj dom. Nakon ruske invazije na Ukrajinu februara 2022. cene električne energije su naglo skošile, baš kao i zanimanje građana da sami proizvode struju.

U manje od godinu dana, od novembra 2022. do avgusta 2023., utrostručila se i snaga koju su proizvele energetske zajednice i broj aplikacija.

Računica gde je dobit uvek „nula"

Ograničenja elektroenergetske mreže je jedan od glavnih problema energetskih zajednica u Grčkoj. Prema institutu Green Tank, većina podnosioca zahteva ne može se spojiti na mrežu. Novim zakonom se propisuje više mrežnog prostora za sprovođenje projekata merenja učinka takvih građanskih inicijativa u proizvodnji struje.

Jer koliko god je zadruga Hyperion optimistična svojim postignućima, neki od njenih članova tu ne vide čistu računicu. Jer do sad ni jedna energetska zajednica u Grčkoj nije doživela isplatu svojih ulaganja.

Učinak takvih zadružnih elektrana bi se trebao tačno meriti i moguće je da one proizvedu više energije nego što je članovi potroše. U tom slučaju energetska zajedinca bi trebalo da dobije razliku u obliku isplate – teoretski.

"To se jednostavno ne događa", konstatuje Vretos. "Nismo baš sigurni gde je problem u procesu. Elektra tvrdi kako operator mreže ne šalje tačne podatke, dok operator kaže da šalje podatke, ali da ponuđač ne sprovodi merenje."

To je Gordijski čvor koju će Hyperion morati da reši ako je očekivati da i druge energetske zajednice slede njegov put.

Ovaj je članak deo serije izpet zemaljao energetskim zajednicama u EU koja je nastala uz podršku organizacije Journalismfund Europe.