Nemačka kancelarka koja trenutno predsedava Savetu Evropske unije, mogla bi u stvari da bude zahvalna sudbini. Pandemija je sprečila da se direktno susretne s kineskim predsednikom Sijem Đinpingom – koga zovu „grandiozni vođe“, kao i sa predstavnicima 27 država-članica EU. Taj prvi samit EU i Kine, koji je planiran da se održi u Lajpcigu, i koji je trebalo da bude kruna predsedavanja Angele Merkel Evropskoj uniji, pokazao se kao neugodni debakl. Poziranje u Lajpcigu ne bi donelo nikakve rezultate, ako se kao merilo uzme ono što je proizašlo nakon video-konferencije visokih predstavnika EU sa Dijem Đinpingom: malo toga, veoma malo.
Politički odnosi između EU i Kine napetiji su nego ikada pre. Peking u Hong Kongu suzbija demokratiju, on preti Tajvanu, potčinjava muslimansku manjinu u Sinkjangu, zvecka oružjem u Južnom kineskom moru. Autokratski predsednik Si nema osećaj za slobodu izražavanja, niti za ljudska prava. Tri predstavnika EU, Šarl Mišel ispred Saveta EU, Ursula fon der Lajen kao predsjednica Evropske komisije i Angela Merkel kao rotirajuća predsednica Savetu EU savesno i po dužnosti dotakli su se i osetljivih pitanja. Ali Kina neće da popusti ni na jednom planu.
-pročitajte još: Kina – malo partner, malo protivnik
„Izbalansiran“ odnos sa Kinom
Šarl Mišel je gotovo prkosno tražio „izbalansiran“ odnos. Evropska unija je „igrač“ na svetskoj političkoj sceni, a ne samo „igralište“. To teško da je moglo da impresionira kineskog lidera Dija Đinpinga. Kina je jednostranačka diktatura koja nema ničeg zajedničkog sa zapadnim vrednostima. Politički sistemi EU i Kine baziraju se na konkurenciji, a ne na saradnji.
Snaga Kine proističe iz njene ekonomije i brzog razvoja koji je tokom proteklih decenija oduzimao dah. Sama Angela Merkel priznaje da je Kina postala mnogo jača i da se zbog toga mora tretirati kao jasan konkurent. Trgovina sa EU u poslednjih 15 godina se utrostručila. Za Nemačku je Kina treće po veličini izvozno tržište i važan dobavljač. Ali zavisnost je obostrana: Kini je takođe potrebna EU kao tržište na kojem prodaje svoju robu.
Ovaj put su se tri predstavnika EU trudila da deluju samopouzdanije i nisu krili dugačak spisak zahteva upućenih Kini, kako na ekonomskom planu, tako i u pogledu zaštite klime. EU je uoči video-konferencije sa Sijem Đinpingom uspela da formira relativno jedinstven front. U tom frontu je čak je i Italija, jedina zemlja EU koja direktno učestvuje u kineskom infrastrukturnom projektu „Novi put svile“. Peking je nastavio da ignoriše zahteve za boljim pristupom tržištu i zaštitom investicija za EU-kompanije u Kini. Na sporazum koji je trebalo da bude potpisan u Lajpcigu, potpis ove godine neće biti stavljen.
EU potrebna Kini i SAD
Evropljani su mudro izbegavali da zauzmu stranu u američko-kineskom globalnom trgovinskom ratu. Kada se dva ekonomska džina međusobno bombarduju carinama i sankcijama, EU i treba da ostane uzdržana. Put koji je izabrao američki predsednik Donald Tramp sigurno je pogrešan. Evropskoj uniji su za ekonomski oporavak nakon pandemije potrebni i Kina i SAD. To se posebno odnosi na nemačku automobilsku industriju.
-pročitajte još: EU posreduje između Kine i SAD?
A onda – i ta pandemija! Dok Bela kuća priča priče o kugi koja dolazi iz Kine, EU se drži uzdržano i ne želi da ukazuje na krivca. Ali ne bi trebalo da popušta – morala bi da zahteva nezavisnu istragu koju bi sprovela Svetska zdravstvena organizacija. Postoje sumnje da je Kina rano prepoznala virus korone, ali da je suviše dugo umanjivala njegovu opasnost.
Nakon ovog evropsko-kineskog samita, obe strane će nastaviti da slediti svoje sopstvene interese – i to pre svega na ekonomskom planu. EU neće ukloniti diktaturu u Kini, a Kina neće pokrenuti Zapad da odustane od svojih principa. Dugoročno gledano, Evropska unija bi trebalo da traži tržišta i lance snabdevanja u drugim delovima Azije.
Tokom video-samita potpisan je najmanje jedan sporazum. Napravljeni su prvi koraci po pitanju zaštite oznake porekla proizvoda iz EU. Nemačko vino i grčki sir više neće moći da se falsifikuju u Kini i zatim prodaju uvoznicima iz Azije ili SAD. Proizvođači fete i rajnsko-hesenski vinogradari imaju dakle razloga za slavlje. I mada samit sa „grandioznim vođom“ nije bio toliko grandiozan – nastavak sledi, obećala je Evropska unija.