EU ostaje podeljena u pogledu Kosova

Kada je februara 2008. Kosovo proglasilo nezavisnost, Evropska unija se našla dilemi: treba li bivšu srpsku pokrajinu priznati kao nezavisnu državu ili ne? Većina zemalja EU, uključujući i Nemačku, nešto kasnije je to učinila. Tadašnji nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer, opravdao je odluku Berlina rekavši da vlada time želi da „okonča dugogodišnju neizvesnost i nestabilnost“. „Samo tako možemo postaviti osnove za bolju budućnost, ne samo na Kosovu, već i na celom zapadnom Balkanu“, rekao je Štajnmajer.

Sasvim drugačije na to, do danas, gledaju vlade Grčke, Rumunije, Slovačke, Španije i Kipra. Bivši kiparski ministar spoljnih poslova Markos Kiprijanu jednom je na sastanku saveta ministra u Briselu rekao: „Verujemo da sve što se tiče teritorijalnog integriteta jedne zemlje treba rešiti pregovorima, a ne jednostranom deklaracijom o nezavisnosti.“

I njegov španski kolega Hoze Manuel Garsija-Margalo, na sastanku ministara spoljnih poslova u petak (7.9.) na Kipru, potvrdio je da njegova zemlja ostaje pri tome da ne prizna nezavisnost Kosova, jer takva pitanja treba rešavati samo međunarodnim pregovorima.

Postavlja se pitanje, zašto baš te zemlje ne slede većinu u EU? Predsednica Kosova Atifete Jahjaga (na fotografiji gore sa Hermanom van Rompujem) u julu ove godine je izjavila da to nema veze sa Kosovom: „To su domaći politički razlozi.“ I verovatno je u pravu. Svih pet država imaju jake manjine u svojim zemljama i strahuju da bi one mogle tražiti nezavisnost.

Podela slabi politiku EU na Balkanu

Ulrike Lunaček, austrijska poslanica Zelenih u Evropskom parlamentu i izvestilac za Kosovo, poziva „pet neposlušnih države članica da priznaju Kosovo, jer bi time napori EU bili još delotvorniji“. Međutim, to se za sada neće desiti, sigurno ne dok Kipar predsedava Evropskoj uniji. Ta zemlja se trudi da EU prema pitanju Kosova ima „statusno neutralan“ pristup.

Ali, ako EU nije jedinstvena po tom pitanju, teško da može očekivati od Srbije da zvanično odustane od Kosova kao dela svoje teritorije. Novi predsednik Srbije Tomislav Nikolić, u junu je, posle razgovora sa predsednikom Saveta EU Hermanom van Rompejom i predsednikom Evropske komisije Žoze-Manuelom Barozom zadovoljno je izjavio: „Dobio sam obećanje da EU od nas neće zahtevati da priznamo Kosovo.“ To bi i onako bilo neprihvatljivo za Nikolića koji važi za nacionalistu, ali i za veliku većinu stanovništva Srbije, a posebno srpsku manjinu na severu Kosova.

To nikako ne znači da Evropska unija od Srbije ne očekuje ništa po pitanju Kosova, ako zemlja želi da se približi svom cilju, ulasku u EU. Naprotiv. Srbija je ove godine dobila kandidatski status i čeka na početak pristupnih pregovora. I tokom posete predsednika Nikolić Briselu, Barozo jasno dao do znanja da „normalizacija odnosa sa Kosovom ostaje apsolutno ključni uslov za otvaranje pristupnih pregovora.“ Konkretno, EU od obe strane trenutno očekuje da prelazi na granici postanu normalni granični prelazi.

Dijalog i kompromis kao „Evropski put“

Kosovo nije dobilo status kandidata i ne može ga ni dobiti sve dok ga sve članice EU ne priznaju kao državu. Međutim, Evropska komisija smatra da je Kosovu put prema Evropi otvoren. Zbog toga ona od Kosova zahteva poboljšanje odnosa sa Srbijom i poštovanje srpske manjine, bez obzira na nerešeno pitanje statusa. Ali, dugoročno gledano, pitanje statusa se mora rešiti, naglasio je prošle sedmice Martin Šulc, predsednik Evropskog parlamenta. „Na kraju dugog puta mora biti uzajamno priznavanje Srbije i Kosova“, rekao je Šulc u prisustvu premijera Srbije Ivice Dačića.

Činjenica je da su obe strane krenule u susret jedna drugoj. Na primer, Kosovo sada može da učestvuje u bilateralnim i regionalnim pregovorima o saradnji u različitim područjima, bez da to Srbija vidi kao priznanje Kosova kao države. Potpredsednica Vlade Srbije Suzana Grubješić krajem avgusta je u Briselu otišla i korak dalje, predlažući kosovskoj strani „politički dijalog na najvišem političko nivou“. Ako do toga dođe, sigurno neće biti reči o pitanju statusa, jer tu približavanja nema. Kosovski premijer Hašim Tači u julu je odbacio i ideju poteklu iz Srbije, da se severni deo Kosova odvoji i pripoji Srbiji: „Podela Kosova je san koji se nikada neće ostvariti. Svaki zahtev za promenom granica Kosova opasan je za ceo region.“

Međunarodno prisustvo će još dugo biti neophodno

Šta se sada stvarno menja na Kosovu, sada kada Međunarodna civilna kancelarija u Prištini zatvara svoja vrata? Ne puno toga, smatra Marko Prelec, stručnjak za Balkan Međunarodne krizne grupe u Briselu. „Kosovo je još uvek nestabilno, posebno što se tiče same vladavine prava, a i odnosa sa Srbima na severu zemlje i u Srbiji“. On takođe kaže da se neće ništa promeniti ni po pitanju priznanja od strane preostalih pet članica EU, niti će Kosovo postati članica Ujedinjenih nacija.

Prelec kaže da bi svako povlačenje međunarodne prisutnosti značilo više opasnosti za Srbe na Kosovu. „Ovo je još uvek opasno područje i međunarodna prisutnost će biti potrebna još više godina.“ Evropska unija i Nato su istog mišljenja. Na Kosovu će ostati Kfor, pod vođstvom Nato, kao i misija EU – Euleks.

Autori: Kristof Haselbah, Brisel / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković