EU prilagođava odnose sa Kinom

Evropska unija traži odgovarajući način kako da se postavi prema Narodnoj Republici Kini. Odnose s jedne strane karakterišu bliske trgovinske veze i zavisnost Evrope od kineskih sirovina. S druge, redovno dolazi do raskola kada evropski političari optužuju Kinu za kršenje ljudskih prava. U Briselu se zato kaže da je Kina i partner i konkurent i sistemski rival.

Pre nego odlaska u Kinu sledeće nedelje zajedno sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen iznela je svoje viđenje odnosa EU i Kine. Naglasila je tako da postoji jedna tačka u kojoj se mora biti veoma „otvoren i pošten“ – a to je stav Kine o ratu Rusije protiv Ukrajine. To je, kaže, „odlučujući faktor“ koji će odrediti budući odnos EU i Kine. Peking još nije osudio ruski agresorski rat u Ukrajini.

-pročitajte još: Mogu li Kina i SAD da okončaju ukrajinski rat?

Odnos Kine prema Rusiji

Šef kineske države Si Đinping susreo se prošle nedelje u Moskvi sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Tokom trodnevne posete, potpisan je sporazum o strateškom partnerstvu. Taj sastanak doživljava se kao znak podrške Putinu, protiv kojeg je Međunarodni krivični sud nedavno izdao nalog za hapšenje.

Kina, međutim, naglašava Fon der Lajen, kao stalna članica Saveta bezbednosti UN ima odgovornost da obezbedi „pravedan mir“. To mir bi trebalo da bude zasnovan na „teritorijalnom integritetu Ukrajine“ i isključuje bilo kakvu de fakto rusku okupaciju ukrajinskih teritorija. Kina je u februaru predstavila mirovni plan za Ukrajinu od 12 tačaka, koji je većinu zapadnih vlada razočarao.

Predsednica Evropske komisije je u svom govoru uputila jasnu poruku Pekingu da od odnosa Kine sa Rusijom zavisi i njen odnosa sa Evropskom unijom, ocenjuje Endrju Smol, stručnjak za Kinu u Nemačkom Maršalovom fondu.

Kina prošla kroz transformaciju, ocenjuje Fon der Lajen, a Si Đinping želi da od svoje zemlje napravi najmoćniju naciju na svetu. Reforme i otvorenost smenili su bezbednost i kontrola. Kina želi da stvori svetski poredak u čijem središtu je Peking i u kojem su prava pojedinca podređena nacionalnom suverenitetu.

Razdvajanje ili smanjenje rizika?

Kako bi Evropa s tim trebalo da se nosi? U žargonu EU, postoje dve alternative: razdvajanje ili uklanjanje rizika. Za Fon der Lajen, odgovor je jasan: EU ne bi trebalo da okrene leđa Kini, već da se koncentriše na smanjenje rizika. Odvajanje od Kine „nije izvodljivo, niti je u interesu Evrope“.

Slično se moglo čuti i nakon prošlonedeljnog samita EU od nemačkog kancelara Olafa Šolca. I on se izjasnio sa smanjenje rizika. Konsenzus među zemljama EU u suštini postoji, tvrdi Endrju Smol. Ali, još uvek se raspravlja o tome kako bi koncept trebalo da bude dizajniran. Govor Fon der Lajen samo je „prvi servis“.

Smanjiti rizik – politički i ekonomski

Predsednica Komisije je navela i neke od svojih ideja za smanjenje rizika. Na diplomatskom nivou, EU mora da ima otvorenu i iskrenu razmenu sa Kinom, ali i da se bavi spornim pitanjima. Istovremeno, mora postojati prostor za debatu o „ambicioznijem partnerstvu“.

Na ekonomskom nivou, smatra Fon der Lajen, sporazum o ulaganju sa Kinom takođe mora da se preispita u kontekstu globalne političke situacije. Taj sporazum Kine i EU postignut je 2020.

Njegova primena je, međutim, trenutno obustavljena – između ostalog i zbog evropskih sankcija zbog kineskog kršenja ljudskih prava. To znači da je sporazum „pokopan“, kaže kineski stručnjak Smol. Peking je pokušao da ga oživi, ali Fon der Lajen jasno stavlja do znanja da se situacija od 2020. promenila. To je, ukazuje Smol, veoma važno pojašnjenje.

Na kraju, predsednica Komisije istakla je i da trgovina sa Kinom svakako nosi rizike po ekonomsku ili nacionalnu bezbednost zemalja-članica EU. Ona je kao primer navela tzv. „robu dvostruke namene“, onu koja se može da se koristi i u civilne i vojne svrhe, ali i investicije u Kini, pa i transfer tehnologije ili znanja.

Evropska komisija će zato tokom ove godine predstaviti početne ideje za ekonomsku bezbednost u međusobnim odnosima. I to nije samo signal Kini. Prema rečima Endrjua Smola, deo poruke Fon der Lajen bio je upućen i članicama EU – želela je u stvari da ukaže na ono što u odnosu sa Kinom mora da se menja. I važno je da je ona pred put u Peking razjasnila evropsku poziciju, kako ne bi bila pogrešno shvaćena.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.