Evropska komisija na meti kritika zbog prava na azil

„Mi smo jedna porodica. Kada je jedan od nas napadnut, onda su svi drugi uz njega", izjavio je Margaritis Šinas, potpredsednik Evropske komisije (EK) koji je zajedno s poverenicom za migracije, Jilvom Johanson, predstavio predlog da se privremeno, na 6 meseci, na granicama prema Belorusiji ukine evropsko pravo. On je istakao da Evropski ugovori dopuštaju primenu „vanrednih mera u vanrednim situacijama" poput ove.

Prema tom predlogu, izbeglice bi mogle da se zadrže do 16 sedmica u zatvoreneim kampovima na granici, kako bi se sproveo produženi postupak za dodelu azila. Rok za registraciju migranata bio bi produžen na četiri sedmice, a izričito bi bile dopuštene brže deportacije.

Šinas kaže da bi ministri unutrašnjih poslova EU mogli da usvoje taj predlog već sledeće sedmice i to bez saglasnosti Evropskog parlamenta (EP).

Kritika iz Evropskog parlamenta

Upravo odande je odmah stigla kritika. „Takav restriktivni postupak s evropskim i međunarodnim obavezama iz prava azila je neprihvatljiv, posebno zbog sve manjeg broja potražilaca azila na granici EU prema Belorusiji", napisala je Birgit Zipel, portparolka socijaldemokratskog kluba poslanika u EP.

I Šinas i Johanson su priznali da se situacija na granici sa Belorusijom smiruje. No nisu odgovorili na pitanje zašto još uvek žele ograničenje prava izbeglica.

Erih Markvard je u ime Zelenih u EP izjavio: „Pitanje je da li će EK uopšte uspeti da vrati duh u bocu nakon što je 18 meseci samo posmatrala sistematska kršenja ljudskih prava onih koji traže zaštitu."

Brisel odobrava ponašanje Poljske?

Poljska granična policija proteklih meseci je redovno objavljivala koliko je izbeglica dnevno vraćala na teritoriju susedne zemlje (pušbek) što je praksa koja je zabranja međunarodnim pravom - a da Brisel ni jednom zbog toga nije kritikovao vladu u Varšavi.

Osim toga, poljska vlada i dalje onemogućava slobodno novinarsko izveštavanje s lica mesta i pristup humanitarnim organizacijama granici.

U Poljskoj je u sredu (1.12.) na snagu stupio po hitnom postupku usvojeni Zakon o zaštiti granice kojim se legalizuju postojeća ograničenja. Tako ministar unutrašnjih poslova može zabraniti pristup granici i odrediti zabranjenu zonu široku 15 kilometara, čime se praktički stvara prostor u kojem ne važe zakoni.

Čini se da Brisel naknadno opravdava praksu o kojoj se već izveštavalo i iz Hrvatske i Bugarske - i koja je zabranjena. Do promene mišljenja u Evropskoj komisiji nije dovela ni oštra kritika poverenika UN za izbeglice koji je nedavno posetio Evropski parlament.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu