Evropsko-ruski projekat „Severni tok“

Pored ekonomskih on ima i geostrateške ciljeve. Jedan od njih je umanjiti zavisnost tranzita gasa od Ukrajine. O projektu Severni tok stručnjak za Rusiju Aleksandar Rar iz Bertold-Bajc centra u Berlinu kaže: „To nije politički, već komercijalni projekat, koji je međutim snažno ispolitizovan“,

Stručnjak za energetska pitanja Jozef Mauer iz Frankfurta smatra da je projekat Severni tok i jedno i drugo: „To je i politički i ekonomski projekat i on je jednako koristan i za ekonomiju i za politiku.“

Konstantin Simonov, šef ruskog Zavoda za nacionalnu energetsku sigurnost je uveren da politiku i ekonomiju nije moguće odvojiti, posebno ne kada se radi o energetskim pitanjima.

Izgradnja gasovoda Severni tok u početku je bila oštro kritikovana

Varšava je optuživala Rusiju i Nemačku da su se udružili protiv Poljske. Stokholm se pribojavao da bi morska platforma u blizini švedske granice mogla da se koristi za špijunažu, pa čak i za vojne operacije. Nemački političari su se pribojavali da bi gasovod mogao toliko da poveća nemačku zavisnost od ruskog gasa, da bi Moskva mogla da diktira njegovu cenu i na taj način vrši pritisak na Berlin.

Međutim kada je Evropska unija 2006. godine Severni tok okarakterisala kao projekat koji je od interesa za čitavu Evropu, situacija se promenila i on je postao ekonomski privlačan za mnoge investitore. Brisel je odlučio da projekat finansijski pomogne, što je sa druge strane Gazpromu omogućilo da proširi krug akcionara i firmi iz drugih evropskih zemalja. Konstantin Simonov smatra da je sa nemačkim partnerima dogovorena strategija za internacionalizaciju tog projekta bila veliko političko dostignuće. „Severni tok nije ni ruski, ni rusko-nemački projekat kao što se na početku mislilo. Nakon što su se u projekat uključile firme iz Holandije i Francuske, to je postao evropski projekat.“

Obe strane imaju koristi

Nemačka savezna kancelarka Angela Merkel „Severni tok“ je nazvala „evropsko-ruskim projektom“ i naglasila da od njega obe strane imaju koristi. Za Evropu je to važan doprinos za sigurnost u snabdevanju sa gasom, a Rusija dobija pouzdane evropske kupce.

Ali bez obzira što evropski političari govore da projekat Severni tok nikom neće da šteti, on bi zapravo mogao da nanese veliku štetu Ukrajini. Trenutno 80 odsto ruskog gasa na zapad i jugozapad Evrope ide preko te zemlje.

Autori: Andrej Gurkov / Boris Rabrenović
Odg. urednik: Jakov Leon