„Fajman je ostao sasvim sam“

DW: Zašto je austrijski kancelar Verner Fajman podneo ostavku na sve svoje funkcije, dakle na kancelarsku, ali i onu u Socijaldemokratskoj partiji?

Rajnhard C. Hajniš: Ovo je svakako najteža kriza austrijske socijaldemokratije posle Drugog svetskog rata. Partija je duboko podeljena. Tu podelu su izazvala dva pitanja. Prvo se tiče saradnje sa Slobodarskom partijom Austrije (FPÖ), dakle, sa desničarskim populistima. Jedno krilo stranke to striktno odbija. Od devedesetih godina u stranci postoje sledbenici dogme da sa FPÖ ne treba sarađivati ni stupati u koalicije.

Drugo važno pitanje jeste ophođenje sa izbegličkom krizom. Jedno krilo stranke želi da i dalje neguje takozvanu kulturu dobrodošlice i to vidi i kao mogućnost da se izdvoji od građanskih i desničarskih stranaka. Drugo krilo upravo to odbacuje i želi da reaguje na strahove građana i njihovu potrebu za bezbednošću. Kancelar je lavirao između tih pozicija i pokušao da ostane u sredini – na taj način je gubio sve više saveznika dok na kraju nije ostao sasvim sam.

Privremeni naslednici već postoje: bečki gradonačelnik Mihael Hojpl je sada vršilac dužnosti šefa stranke, vicekancelar i šef Austrijske narodne stranke (ÖVP) Rajnhold Miterlener je prelazni kancelar. Da li su time rešeni problemi?

Razlog zbog koga je Fajman toliko dugo bio na funkciji kancelara i šefa stranke bio je upravo to što nije bilo potencijalnih naslednika. U Socijaldemokratskoj stanci Austrije (SPÖ) podesan kadar se proredio. Ovo je pri put da jedan kancelar odlazi a da nema logičnog naslednika. Pri tome je SPÖ uvek uspevala da nađe dostojnu zamenu – gubila je izbore a potom uspevala da iz šešira izvuče novu ličnost, i onda je opet bivalo bolje nekoliko godina.

Da li je normalno to što je funkciju šefa vlade preuzima neko iz manje koalicione stranke?

To je apsolutno novo da manji partner u koaliciji – dakle vicekancelar – sada postaje kancelar. Nije još jasno da li će na primer Narodna stranka sada dati svoj glas budućem kancelaru, novom kandidatu Socijaldemokrata.

Da li očekujete nove izbore?

Šanse za to su do sada sigurno postale veće. Socijaldemokrate nisu samo razapete između dva krila ili različitih delova zemlje, već su podeljene i mnoge organizacije, a to otežava rešavanje problema.

Kako bi eventualnim novim izborima prošla desničarska Slobodarska stranka, čiji je kandidat u prvom kurgu predsedničkih izbora bio ubedljivo prvi?

Slobodarska stranka se u anketama nalazi na prvom mestu. Kada bi sada bili održani novi izbori, FPÖ bi verovatno pobedila. To bi objasnilo i činjenicu da Narodna stranka nije zainteresovana za nove izbore, već je spremna da pregrmi krizu tako što će čak prihvatiti i da novi kancelar ponovo bude član SPÖ. Vlada se nada da će nekako pregurati naredne dve godine, da će se opšta politička situacija promeniti i da će tako krizu ostaviti za sobom.

Sa Fajmanom, Austrija je uvela restriktivnu izbegličku politiku. Da li bi ponovo moglo da dođe do promene kursa?

Ako bude promene kursa, onda će to voditi samo – u još veću izolaciju. Natprosečno dobar rezultat slobodarskog kandidata na izborima za predsednika države shvaćen je kao znak da mnogi iz građanskog tabora ne podržavaju „politiku dobrodošlice“. To se vidi i po diskusijama o kontroli granice kod Brenera, tunela ka Italiji. Austrija ima tvrd stav i pokušava da koordiniše akcije sa zemljama južne i istočne Evrope, jer u njima vidi saveznike. A kritika na račun nemačke kancelarke Angele Merkel je sve glasnija.