Famozna 2025. više se i ne spominje
22. novembar 2018.
Ono što je trebalo da bude mirno predstavljanje reformskih napredaka zemalja Zapadnog Balkana na putu ka Evropskoj uniji, na kraju redovne konferencije radne grupe za jugoistočnu Evropu nemačkog ogranka Aspen-instituta, pretvorilo se u otvoreni sukob između predstavnika Srbije, Kosova i Bosne i Hercegovine.
Panel rasprava možda je tempirana u pogrešno vreme, upravo na dan kada je Kosovo prema Srbiji i Bosni i Hercegovini uvelo carine u visini od 100 odsto? No, na početku panela punog naziva „Prepreke na putu kao Evropskoj uniji: kako udahnuti novi život reformskom procesu na zapadnom Balkanu?“, sve je još delovalo uobičajeno mirno. Predstavnici šest zemalja zapadnog Balkana – Albanije, Bosne i Hercegovine, Crna Gore, Kosova, Makedonije i Srbije – predstavljali su svoje (uglavnom skromne) napretke u stvaranju uslova za punopravno članstvo.
Crna Gora se pohvalila svojim napretkom u ostvarivanju vladavine prava, borbe protiv korupcije i dobrim odnosima sa svim susedima, Makedonija postignutim sporazumom s Grčkom u vezi s imenom zemlje, Bosna i Hercegovina izrazila je nadu da će u prvom kvartalu sledeće godine dobiti status kandidata, a Srbija, koja pored Crne Gore jedina već pregovara, istakla je otvaranja mnogih novih poglavlja. Predstavnik Kosova zabrinuto je izneo problem viznog režima prema građanima Kosova kojima su još uvek za putovanja u EU, ali i susedne zemlje, osim Makedonije i Albanije, potrebne vize.
Kritike predstavnika Nemačke
Henoveva Ruiz Kalavera, direktorka Odeljenja za Zapadni Balkan pri Glavnoj upravi Evropske komisije za politiku susedstva i pregovora o proširenju, izrekla je par ohrabrujućih i neobavezujućih rečenica o potrebi napretka zemalja i njihovoj privrednoj stabilizaciji pre nego što uđu u Evropsku uniju.
Tada je došao red na predstavnika nemačkog Ministarstva spoljnih poslova zaduženog za Zapadni Balkan. Kristijan Helbah, koji je kao diplomata neko vreme već proveo u Srbiji i Bosni i Hercegovini, otvoreno je kritikovao nedostatak kompromisa kada je u pitanju rešavanje sukoba među zemljama u regionu. Pritom nije krio da misli na Srbiju i Kosovo. On je govorio o tome kako su pregovori blokirani zbog nepopustljivosti i obostrane blokade. Kritikovao je i ideje o razmeni teritorija, kao opciji o kojoj se u poslednje vreme govorilo, a koju je međunarodna zajednica, kaže, manje ili više složno odbacila.
„Govori se o granicama i na to se gubi energija, umesto da se govori o konkretnim preprekama koja sprečavaju dogovor“, rekao je Helbah. On je istovremeno od učesnika zatražio da napokon počnu da isporučuju uspešne priče. Jer bez njih će, kako je rekao, parlamente i građane u zemljama EU biti teško uveriti u potrebu novog proširenja.
Carine – povod za svađu
Nakon toga, šefica tima Srbije za pregovore s Evropskom unijom, Tanja Miščević, zamerila je Helbahu zbog toga što nije eksplicitno kritikovao Kosovo zbog jednostranog uvođenja carina od 100 odsto na robu uvezenu iz Srbije i Bosne i Hercegovine.
Zamenik ministra za evropske poslove Kosova Lirak Celaj nije ostao dužan i opravdao je uvođenje carina optužbama na račun Srbije i Bosne i Hercegovine da na sve načine pokušavaju da ometaju izvoz robe s Kosova. To pak predstavnik Bosne i Hercegovine, zamenik ministra spoljnih poslova Josip Brkić nije mogao da prećuti, pa je Kosovo optužio za uvođenje „carinskog rata“ protiv suseda.
Nakon toga se i zamenik ministra spoljnih poslova Albanije Gent Cakaj osetio pozvanim da stane u odbranu Kosova, na što je voditelj rasprave bio prisiljen da prekine svađu i energiju usmeri u nekom drugom smeru. No harmonija i kurtoazna priroda susreta s početka večeri je nestala.
Na rubu se moglo čuti kako Berlin ne odobrava potez Kosova s carinama i kako to nije način da se rešavaju problemi, ali predstavnici Srbije i Kosova u sredu uveče, uprkos na kraju ipak malo pomirljivijim tonovima, u Berlinu nisu pronašli zajednički jezik.
Da je nekim slučajem taj skup o Zapadnom Balkanu bio prenošen na javnim televizijama u Nemačkoj ili drugim zemljama EU, podrška novom proširenju verovatno bi pala za još koji procenat. Ali u povećanje broja članica EU u dogledno vreme trenutno ionako malo ko veruje. Na panelu Aspen-instituta u sredu uveče se ona famozna 2025. više nije ni spominjala.