Farbanje kleptokratskog režima

U predvečerje 25. godišnjice nezavisnosti u Makedoniju, može biti, konačno stiže proleće. Takozvana šarena revolucija već je nanela nove farbe na fasade kičastih zgrada u Skoplju, ali od toga je još važnije što se polako stavlja tačka na korumpirani režim koji vodi zemlju u međunarodnu izolaciju i sankcije.

Vladajuća nacionalno-konzervativna partija VMRO-DPMNE je u poslednjih deset godina preuzimala sve dizgine države, njenih institucija, pravosuđa i medija. Zajedno sa svojim partnerom Alijem Ahmetijem, bivšim prvoborcem gerile koji predstavlja veliku albansku zajednicu, premijer Nikola Gruevski je sagradio autoritarni režim utemeljen na klijentelizmu koji zadire u svaki aspekat društva i – kako su snimci prisluškivanja otkrili – ne preza ni od privatne sfere svojih građana.

Mnogi su sumnjali, neki i rekli naglas, ali do pre godinu dana nije bilo čvrstih dokaza za nepočinstva Gruevskog i njegove klike. U februaru prošle godine je socijaldemokratska opozicija počela da objavljuje snimke koje je pribavila tajna služba koju je tada još vodio Sašo Mijalkov, inače rođak premijera. Snimci obelodanjuju patološku korumpiranost vlasti, izbornu prevaru, ucene, iznude, nezakonito prisluškivanje i politički uticaj na pravosuđe.

Čuli smo tako glas premijera kako naređuje uništavanje zgrade koju poseduje njegov politički protivnik ili kako traži 20 miliona evra da bi dao blagoslov multimilionskom dilu s jednom kineskom kompanijom. Saznali smo i da je Gruevski – u dobroj praksi notornih autokrata širom sveta – lično kontrolisao projekat „Skoplje 2014“, a koji je zapravo malograđanska kombinacija zgrada s pečatom neoklasicizma i stotina spomenika u centru grada. Sve to poreske obveznike košta 600 miliona evra.

Gruevski se tehnički povukao s funkcije ovog januara u sklopu takozvanog Pržinskog dogovora koji je isposlovan pod posredovanjem EU i koji je trebalo da razreši krizu. Ali premijerov sistem je ostao netaknut. Gruevski i njegov kleptokratski režim nisu ni osećali pritisak sve dok nije formirano Specijalno tužilaštvo i dok grupa nezavisnih tužilaca nije u materijalu pribavljenom prisluškivanjem pronašla dovoljno dokaza da počne istrage protiv više od 50 zvaničnika, uključujući tu i Gruevskog i najbliže kolege.

Tek su se tada mnogi u Makedoniji podsetili da postoji i čovek po imenu Đorđe Ivanov. Predsednik zemlje, premijerov lični izabranik, proveo je prethodnih sedam godina na funkciji volšebno izmičući pažnji javnosti. Predsednikovanje je trošio na posete lokalnim festivalima i zabavljenje stranih diplomata pričama o biblijskom poreklu Makedonije i poseti apostola Pavla negde na početku nove ere. Mora da se pre desetak dana Sveti Duh lično obratio Ivanovu pa je ovaj odlučio da preventivno amnestira svih 56 političara kojima su tužioci za petama zbog zlodela koja idu od korupcije do fizičkog mučenja nepodobnih.

Blanko-amnestija izazvala je bes zbog kojeg na ulice svakodnevno izlaze hiljade Makedonaca što je nazvano šarenom revolucijom. Ali makar je jednako važno što se konačno probudila EU nakon što je godinama nemo gledala kako Gruevski gazi demokratiju, medije i civilno društvo. Poznata po tome da na Balkanu radi premalo i prekasno, EU je odjednom rešila da uradi mnogo tako što je najavila mogućnost da povuče preporuku za početak pristupnih pregovora sa Makedonijom i čak uvede ciljane sankcije protiv pojedinaca iz vladajuće klike.

Teško je proceniti da li je naprasna promena briselskog pristupa izazvana Ivanovljevim potezom ili zabrinutošću da bi veća nestabilnost u Makedoniji mogla da ugrozi uspešno zatvaranje Balkanske rute za izbeglice koje čekaju u Grčkoj.

Svejedno, Brisel je praktično priznao da je njegova politika štapa i šargarepe grandiozno propala na primeru Makedonije. Kako je nedavno primetio jedan analitičar, Gruevski i ekipa pojeli su sve šargarepe, a štap je premali s obzirom da Brisel više nema šta da ponudi. Povlačenje preporuke neće doneti premijeru besane noći – taj nije mario za EU ni pre deset godina, a kamoli danas. Sateran u ćošak on jedinu šansu da preživi vidi u tome da kidnapuje celu državu organizovanjem lančanih kontra-mitinga i provociranjem međuetničkih tenzija sa makedonskim Albancima. Ta mu je taktika do sada uvek palila.

Stvar je u rukama građana Makedonije. Uprkos pretnjama, hapšenjima, verbalnom i psihičkom maltretiranju, mnogi od njih su pokazali zapanjujuću hrabrost i izazvali ovaj režim masovnim i uglavnom mirnim demonstracijama u Skoplju i drugim gradovima. Te su demonstracije šarene, ne samo jer farbaju simbole Gruevizma u Skoplju, već i zbog svoje etničke, religijske i kulturne različitosti.