Fejsbuk – po želji pokojnika
13. jul 2018.
Povod za ovu odluku bio je slučaj jedne 15-godišnje devojke koja je u Berlinu poginula na šinama metroa – nije jasno da li je to bio nesrećan slučaj ili je izvršila samoubistvo. Fejsbuk je posle njene smrti zamrzao njen nalog, tj. prebacio ga u komemorativni modus. U tom modusu, niko ne može da se prijavi na dotični nalog, takvi profili se ne pojavljuju javno kao, na primer, „osobe koje moža poznajete“, niti kao reklamni oglasi, niti kao rođendanski podsetnici.
Roditelji poginule devojke tako nisu mogli da se prijave na njen nalog – i tako možda bolje proniknu u okolnosti koje su možda dovele do njene smrti. Zato su se oni najpre obratili sudu u Berlinu, a kada on to nije hteo da im omogući, podneli su tužbu Saveznom sudu pravde i – dobili za pravo. Evo izvoda iz karakterističnih komentara koji su tim povodom objavljeni u nemačkoj štampi.
Badiše nojeste nahrihten (Karlsrue) i Štraubinger tagblat/Landshuter cajtung (Štraubing/Landshut): „Fejsbuk može biti nova forma komunikacije, ali ipak nije potpuno novi svet s onu stranu analognog. Presuda iz Karlsruea je unela jasnoću u situaciju. Onaj ko hoće da se njegov nalog poništi posle njegove msrti, može to da za života reguliše u podešavanjima naloga. Isto kao što i pisma mogu da se spale...
Zidvest prese (Ulm): „Lista problema je duga: šta je sa pravno relevantnim podacima koji su ostali nezapaženi na digitalnom otpadu? Kakve forme digitalne tuge su dozvoljene, a koje su preterane? Apeli da se ta tema reši testamentom neće biti dovoljni dokle god politika ne postane aktivna, tako da će zakoni iz preddigitalnih vremena biti primenjivani na digitalna – sa neizvesnim ishodom. Kada se radi o jednoj tako temeljnoj temi kao što je smrt, potrebna nam je debata i politička volja da se stvari aktivno urede.“
Vizbadener kurir (Vizbaden): „Kada Fejsbuk koristi svoje podatke da bi stupio u konkurentsku borbu sa preduzećima iz drugih branši, to je legitimno. Ali, kada koncern ostane tako krut da jednoj ucveljenoj majci ne dozvoli da rasvetli smrt svoje kćerke, onda bi društvo moralo da ozbiljno razmisli o pristojnosti tog koncerna. Sudovi ponekad moraju da slede zakon, čak i ako je on u suprotnosti sa zdravim razumom. Srećom, u ovom slučaju je bilo drukčije.“
Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Naslednici moraju dobiti pristup digitalnim sadržajima umrlih – ova presuda Saveznog suda pravde bi trebalo da bude signal za sve koji su aktivni na internetu. U digitalnoj zaostavštini mogu da se kriju pikantne tajne i bolne informacije. Fotografije sa odmora sa ljubavnicom, čat-protokoli o rođacima ili računi sumnjivih internet-prodavnica. Sada bezbrižno može od ovog sveta da se oprosti samo onaj koji je to prethodno regulisao.“
Priredio Saša Bojić