Filmovima protiv svih zabrana

Zapravo je iranski reditelj Mohamed Rasulov trebalo da se pojavi u Hamburgu i Nirnbergu. U hanzeatskom gradu na programu je bila nemačka premijera njegovog novog filma "Manuskripti ne gore" (Manuscripts don't burn). Nekoliko dana kasnije je Rasulov trebalo da doputuje u Nirnberg, gde je preuzeo pokroviteljstvo Filmskog festivala za ljudska prava. Ipak, Mohamed Rasulov trenutno ne može da napusti svoju zemlju.

Bez pritvora, ali i bez pasoša

Rasulov, koji u međuvremenu sa svojom porodicom ima drugo mesto prebivališta u Hamburgu, pre nekoliko dana je otputovao u iransku prestonicu. Po dolasku u Teheran, vlasti su mu oduzele pasoš. Zato Rasulov trenutno ne može da napusti svoju domovinu i prisustvuje hamburškom Filmfestu. "U stalnom smo kontaktu s njim, preko njegove supruge i prijatelja", kaže Katrin Kolštede sa festivala u Hamburgu. Reditelj može slobodno da se kreće, on nije uhapšen. Ali bez pasoša ne može da se vrati u Nemačku.

To je potvrdio i Matijas Rid sa Međunarodnog filmskog festivala o ljudskim pravima u Nirnbergu. "Rasulov čeka na informacije vlasti, do tada mora da ostane gde jeste". Čini se kao da su vlasti u Teheranu reagovale na njegovo poslednje ostvarenje i njegov nastup u inostranstvu.

Snimanje uprkos zabrani bavljenja filmom

Rasulov zvanično ne sme da radi kao reditelj. Zajedno sa Džafarom Panahijem 2010. je bio uhapšen i osuđen na šest godina zatvora i 20 godina zabrane snimanja filmova. Na drakonsku kaznu su osuđeni zbog "propagande protiv sistema". Međutim, iako je Rasulov oslobođen uslovno, a Panahijeva zatvorska kazna preinačena u kućni pritvor - nije ukinuta zabrana bavljenja profesijom. Ipak, reditelji se protive takvoj odluci.

Panahi je snimio film "Closed curtain" koji je na Berlinalu u februaru nagrađen Srebrnim medvedom. Film reditelja Rasulova "Manuskripti ne gore" slavio je svetsku premijeru u maju u Kanu.

Kako to objasniti? "Situacija u Iranu je vrlo složena i nepregledna", kaže iranski filmski novinar Ali Amini u intervjuu za DW: "Filmski stvaraoci se u Iranu šikaniraju. Primenjuju se na stotine metoda kako bi reditelji bili sprečeni da rade." Reditelji ne smeju da pređu tri "crvene linije" koje je povukao režim u Teheranu. Filmski stvaraoci ne smeju tvrdoglavo da se drže svog projekta, moraju da budu fleksibilni i u stalnom kontaktu s vlastima. Tada možete da radite, kaže Amini. Što se tiče tematike, dve teme su tabu. Religijske vrhovne vođe, 1989. preminuli ajatolah Homeini, ali i ajatolah Hamenei, ne smeju da budu kritikovani. Istovremeno je zabranjena kritika Prvog zalivskog rata između Iraka i Irana (1980-1988). Sve ostalo je pod određenim uslovima moguće: "Hrabri reditelji mogu da iznose socijalnu kritiku, da se bave pokrivanjem žena, pa čak i seksualnom tematikom."

Film Mohameda Rasulova, "Manuscripts don't burn", u utorak (1.10) je prikazan na Festivalu u Hamburgu. Delo je oštra optužba protiv rada iranske tajne službe i serije ubistava nad intelektualcima u Iranu 90-ih godina. To ostvarenje je najaktuelniji primer za produktivnost iranskih filmskih stvaralaca pod teškim uslovima. "Iran Deluxe" je naziv serijala o iranskom filmu reditelja Džafara Panahija koji će ovih dana biti predstavljen u Hamburgu. "Želeli smo da Panahiju pružimo priliku da dalje prenese svoje kinematografsko znanje, kad već ne može da snima filmove", kaže Katrin Kolštede.

Nagrade na svim velikim festivalima

Već dve decenije filmovi iz Irana redovno su nagrađivani na svetskim festivalima. Abas Kjarostami je iranskom filmu otvorio nove puteve. Ali tu su i Mohsen Makmalbaf, Asgar Faradi, i naravno Panahi i Rasulov su u međuvremenu poznata imena međunarodnog filma. Često svojim dugim i mirnim kadrovima pripovedaju u svojim filmovima o sudbinama običnih ljudi i njihovima nedaćama. Pri tom moraju da odustanu od direktnih napada protiv režima u Teheranu. Otuda su iranski reditelji pronašli sasvim novu, sopstvenu formu izražavanja. Svoje priče pripovedaju često indirektno, koristeći metafore i simboliku.

Ipak, ima i drugih razloga za specifičnu estetiku iranskog filma: "Reč je o našoj poeziji. Persijski jezik je slikovit, bogat tradicijom", kaže Ali Amini.

Nada u liberalnu promenu

Ostaje da se sačeka i vidi da li će se izborom Hasana Rohanija za predsednika, promeniti situacija za umetnike i intelektualce u Iranu. Prvi govori i ponude za dijalog to svakako nagoveštavaju. Drakonske kazne su nametnute u eri njegovog prethodnika Mahmuda Ahmadinedžada. Činjenica da Rasulov sada nije u Teheranu uhapšen, već da mu je samo oduzet pasoš uprkos kršenju zabrane bavljenja profesijom, neki posmatrači ocenjuju kao dobar znak.

Mohamed Rasulov uprkos svim zabranama ne odustaje. Neposredno uoči njegovog odlaska u Teheran dao je intervju za nemački magazin Špigel. Na pitanje da li se plaši reakcije iranskih vlasti, Rasulov je odgovorio: "Moj razum kaže: 'Dovodiš svoj život u opasnost. Plaši se'. Moj osećaj kaže: 'Svejedno'".

Autori: Johen Kirten / Ivana Ivanović

Odg. urednik: Azer Slanjankić