Fotelja ili zatvor: Netanjahu traži podršku tvrde desnice
1. novembar 2022.Dugogodišnji bivši premijer Izraela Benjamin Netanjahu, kojeg pristalice od milošte zovu Bibi, tokom kampanje je potpisivao knjigu „Bibi: Moja priča“.
Njegova priča ide dalje ovog utorka (1. novembar) kad Izraelci biraju novi sastav parlamenta. Kao i prethodna glasanja, i ovo liči na referendum o kontroverznom Netanjahuu (72) koji sa svojom strankom Likud pokušava da se vrati na vlast.
Netanjahuu se sudi u tri slučaja krupne korupcije pa mnogi posmatrači veruju da će se ili ponovo domoći premijerske funkcije ili će konačno završiti iza rešetaka.
Glavi takmac je odlazeći premijer Hair Lapid, osnivač centrističke stranke Ješ Atid.
Dve ideje
„Na ovim izborima se radi o izraelskoj političkoj nestabilnosti. To je isti problem koji nas prati godinama“, kaže Tal Šnajder, novinar lista Times of Israel.
Ankete predviđaju rast radikalne cionističke desnice na čiju podršku bi Netanjahu mogao da računa kako bi skovao koaliciju.
„Ovo je izbor između liberalizma i nacionalizma“, kaže Maoz Rosental, predavač iz Škole za upravu, diplomatiju i strategiju. „Velike ideje su oličene u dvojici ljudi, liberalizam u Lapidu i njegovom taboru, a nacionalizam u Netanjahuu i njegovoj ekipi.“
Birači su pozvani da daju glas peti put u četiri godini nakon što je u junu većinu izgubila koalicija osam raznolikih stranaka – koja je uključivala i Arapsku partiju. Premijer Lapid je predvodio tu koaliciju koja je imala malo šta zajedničko osim želje da svrgne Netanjahua.
Teška predviđanja
Uprkos brojnim anketama, prognoze su teške. Likud bi mogao da postane najjača partija sa 31 mestom u izraelskom parlamentu Knesetu koji broji 120 stolica.
Dobre su šanse da Netanjahu potom sa desničarskim i ultra-ortodoksnim partijama skupi potrebnu većinu. Doduše, deluje da je ekstremna stranka Religijski cionizam dobila na snazi na račun Netanjahua.
Lapidova stranka bi mogla da uzme 24 mandata, ali mu glavobolje zadaje to što neki od partnera muče muku da pređu cenzus od 3,25 odsto.
Posmatrači kažu da je bitna izlaznost, pre svega među izraelskim Arapima i Palestincima koji čine oko petinu građana. Viša izlaznost među njima značila bi umerenijim snagama.
Desničarska koalicija Religiozni cionizam mogla bi da dođe do 14 mandata i postane treća najjača snaga. „Krajnja desnica bi prvi put mogla da ima veoma uticajnu poziciju“, kaže profesor Rozental.
„Tu se radi o nacionalistima, anti-liberalima, ljudima koji su se zakleli da će smanjiti moć sudova i potpuno su posvećeni jevrejskim religijskim vrednostima“, dodaje on.
Jačanje ekstremista
Itamar Ben-Gvir (46) je najpoznatije lice ovog desničarskog pokreta. Ima dugu istoriju ekstremističkih stavova i rasizma, zbog čega je ranije i optuživan. Zagovara izbacivanje „arapskih terorista“ i njihovih porodica, kao i „nelojalnih“ građana. Zahteva aneksiju čitave Zapadne Obale.
Na jednom predizbornom skupu u Tel Avivu, skupile su se i pristalice i protivnici, sa policijom između. „Pre nego što sam bio u vojsci, bio sam na drugoj strani ulice“, kaže jedan mladić koji podržava Ben-Gvira. „Vidim ga kao nekog ko daje celog sebe zemlji, za razliku od drugih lažnjaka.“
Kad se glasovi prebroje u sitne sate, bitnu ulogu mogao bi da odigra Beni Ganc sa svojim centrističkim pokretom Stranka nacionalnog jedinstva. Mnogi veruju da bi Ganc pre podržao Netanjahua, nego da dozvoli da Vlada zavisi od ekstremista. Druga opcija je da Lapid pokuša da napravi manjinsku vladu. Sve je još otvoreno.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.