Fudbalska „drama“ na Krimu

„Trideset godina sam bio navijač Tavrije“, priča Igor iz Simferopolja, najvećeg grada na Krimu. Imao je deset godina kada je prvi put sa ocem bio na stadionu. Otada je retko kad propustio neku utakmicu svog kluba. Ponosno priča o velikim danima iz istorije svog kluba, kao o onima iz 1991, kada je Tavrija postala prvi šampion u nezavisnoj Ukrajini. S mnogo čežnje seća se atmosfere na stadionu, kada je njegov klub igrao u Evropskoj ligi. „Preko 10.000 gledalaca je bilo na stadionu kada je gostovao Bajer iz Leverkuzena“, seća se Igor. Nikada neće zaboraviti slavlje nakon što je nigerijski napadač Laki Ajdahor zabio za 1:0 protiv „Apotekara“, kako (i u Ukrajini) zovu nemački klub. Bio je to poseban dan za Igora, iako je na kraju Bajer pobedio 3:1. Za Igora je Tavrija bila sve. Sve dok se u martu 2014. nije dogodilo nezamislivo: njegov klub odjednom je prestao da postoji (naslovna fotografija: navijači Tavrije, snimak iz 2013. godine).

Došli vojnici, otišli fudbaleri

Nakon što su se na Krimu pojavili prvi naoružani ljudi u zelenim uniformama i bez oznaka, i nakon što su zauzeli upravne zgrade, prve fudbalske zvijezde Tavrije spakovale su stvari. „Bojim se“, izjavio je tada švedski vezni igrač Gustav Svenson za list „Aftonbladet“. Kada je postalo jasno da će Rusija prisvojiti Krim, strani i ukrajinski igrači odmah su napustili Krim. Pobegla je čak i većina aktivista navijačkog-kluba. „Strahovali smo se za naše živote“, priča se Oleg Komunijar. Taj dugogodišnji navijač Tavrije, nakon aneksije se preselio u Kijev.

„Mnogi od nas podržali su pokret na Majdanu. Izašli smo na ulice sa ukrajinskim i zastavama Evropske unije. Nakon što su došli Rusi, počele su da stižu pretnje. Neki moji poznanici su oteti, ni godinu dana kasnije ne znamo gde su“, dodaje Komunijar. Igor je ostao na Krimu. Ali i on se boji. Moli nas da ne objavljujemo njegovu fotografiju. Već i najmanja sumnja oko toga da li je aneksija bila dobra za Krim mogla bi da mu stvori probleme s poslodavcem ili čak sa zloglasnim policijskim pomoćnicima iz „Samooborona“, smatra Igor.

Novi klub s novim igračima

U Simferopolju nije ostao nijedan profesionalni fudbaler. Po pravilima Svetske fudbalske federacije (FIFA), profesionalci na Krimu smeju da igraju samo sa ukrajinskim „papirima“ i samo na utakmicama ukrajinskog prvenstva. Ali nova, Moskvi odana vlada na poluostrvu, po svaku cena je htela da se Krim i u fudbalskom smislu priključi Rusiji. U avgustu 2014. klub iz Simferopolja je tako počeo da nastupa u trećoj ruskoj ligi, region „jug“.

Za samo nekoliko meseci, očigledno ne bez političke podrške iz Moskve, preko 20 igrača iz svih delova Rusije „prebačeno“ je na Krim. Pronađen je i jedan ruski sponzor. Ukrajinska prošlost Tavrije je izbrisana. Od sportskog kluba Tavrija nastao je TSK. Na novoj internet-stranici nema nikakve informacije o sezonama u kojima je klub nastupao u ukrajinskom prvenstvu. Više to jednostavno nije ukrajinski prvak iz 1991.

UEFA pravi „probleme“

Međutim, nedugo nakon toga, fudbalski zvaničnici u Moskvi i Simferopolju „spustili“ su se na zemlju. Nakon prigovora Fudbalskog saveza Ukrajine, Evropska fudbalska federacija (UEFA) zabranila je klubovima sa Krima da se takmiče u ruskoj ligi. U međunarodnom fudbalu neki region ne može tek tako da anektira neka druga zemlja.

Bilo je potpuno nejasno šta će biti s fudbalom na Krimu. Sredinom marta 2015. ivršni odbor UEFA „blagoslovio“ je kompromisno rešenje: Krim će dobiti svoju sopstvenu ligu. Krajem aprila, delegacija UEFA posetiće Krim kako bi se upoznala s kakvom infrastrukturom uopšte raspolažu tamošnji klubovi. Planira se da takmičenje počne sa osam timova. Ali u ovom trenutku samo šest klubova ima stadion s tribinama i rasvetom koja koliko-toliko funkcioniše. Iako klubovima nedostaju profesionalni fudbaleri, generalni direktor TSK Aleksander Gajdaš želi da utakmice krimske lige počnu u avgustu. „Za osam klubova bi nam trebalo najmanje 160 profi-igrača, ali na celom Krimu trenutno imamo najviše pedeset“, kaže Gajdaš za DW.

Mnogo otvorenih pitanja

Nejasno je da li će u novoj ligi smeti da igraju samo igrači sa Krima ili i iz Rusije. Strance će verovatno teško sebi moći da priušte jer sponzori nisu oduševljeni novom ligom. Gajdaš se nada da će UEFA preuzeti troškove, ali Evropska fudbalska federacija okleva sa konkretnim obećanjima. UEFA, inače, finansijski pomaže samo omladinski fudbal, ali ne i profesionalni. Otvoreno je i pitanje da li će krimski klubovi ikada smeti da nastupe u evropskim kup-takmičenjima. „Ne smeju da nas zatvore u kavez“, kaže Gajdaš.

Pre nego što se reši pitanje međunarodnih takmičenja, direktor TSK mora da privuče građane Simferopolja da dolaze na stadion. Na regionalne kup-utakmice navrati stotinak gledalaca. Kako bi kod navijača donekle smanjio tugu zbog velikog reza, klub se opet zove Tavrija. Ali ne FK Tavrija, već SK. „Svejedno, to više nije moj klub. Ja ne idem na stadion“, kaže Igor.

On ipak dodaje da je u sadašnjim okolnostima osnivanje krimske lige dobra ideja. Tako će mladi igrači dobiti šansu da ostvare profesionalnu karijeru. Igor veruje da bi utakmice krimske lige mogle da privuku gledaoce u manjim gradovima zato što tamo do sada nije bilo profesionalnog fudbala. Veruje i da će stadion u Simferopolju još dugo ostati prazan. Za tamošnje gledaoce, utakmica protiv Jalte jednostavno nije dovoljno napeta kao derbi protiv kijevskog Dinama ili Šahtjora iz Donjecka.