Garsonjera ili kućerina: stariji žive šire
18. jun 2023.Starije generacije u Nemačkoj – i ne samo Nemačkoj – pamte vremena kad se od prosečne plate mogao steći sopstveni krov nad glavom. Mlađima te priče mora da deluju kao bajka jer sa podivljalim cenama nekretnina njihova jedina opcija često je da se zarobe u višedecenijski stambeni kredit, s neizvesnim izgledima da ga otplate.
Nije to jedini razlog što starije generacije imaju u proseku bitno više stambenog prostora na raspolaganju. Ulogu igra i to što se deca odsele ili životni partner umre, pa onda penzioner ili penzionerka ostanu sami u velikom stanu ili kući.
Čak i ako žive pod kirijom, prelazak u manji stan im se često ne isplati. Jer, stanari su u Nemačkoj solidno zaštićeni posebno ako duže iznajmljuju istu nekretninu. Nije retkost tako da, recimo u Berlinu, stari stanari prostran salonski stan plaćaju svega par stotina evra mesečno, dok komšije, koje su se tek uselile u sličan stan, plaćaju i deset puta više.
-pročitajte još: Jeftinih stanova u Nemačkoj i dalje nema
Najtešnje sa decom
Zbog svega toga ne čude podaci koje je ovih dana saopštio nemački Savezni zavod za statistiku: domaćinstva u kojima „glava kuće“ – osoba s glavnim prihodima – ima više od 65 godina, imaju prosečno čak 68,5 kvadratnih metara po osobi!
Ako stariji žive sami, onda još više – 83 kvadrata u proseku. Čak 27 odsto tih starijih samaca ima preko sto kvadrata samo za sebe.
U starosnoj grupi od 45 do 64 godine, ljudi prosečno imaju 54,8 kvadrata na raspolaganju.
Očekivano, još manje imaju mlađi, jer obično imaju i decu u domaćinstvu. Tako onde gde glava kuće ima između 25 i 44 godine, na svaku osobu u domaćinstvu otpada 44,7 kvadrata. A tamo gde je glava kuće neko mlađi od 25 godina (ti mahom još nemaju decu ili su pak nasledili nekretninu), ipak je malo više – 45,4 kvadrata.
Sve u svemu, mlade porodice kojima treba najviše prostora imaju najmanje, a stariji, kojima realno toliki kvadrati i ne trebaju, žive prostrano, jer im se tako isplati.
„Stariji ljudi u šest od deset slučajeva žive u svojim stanovima duže od dve decenije“, kaže Danijel Cimerman, stručnjak za stanovanje iz Zavoda za statistiku. A što se ranije neko uselio, to manja cena i veća kvadratura.
„Oni i posebno često žive sami, između ostalog zato ta grupa ima prosečno najviše stambene površine po glavi stanovnika“, dodaje Cimerman.
-pročitajte još: Minhen postaje još skuplji zbog Eplove milijarde?
Stanova nema, cene eksplodiraju
Potraga za stanom – za kupovinu ili najam – u Nemačkoj liči na put kroz devet krugova pakla, posebno u urbanim centrima. Prema sajtu za nekretnine Immowelt, najskuplji prosečni kvadrat je u Minhenu (8.587 evra), slede Hamburg (6.290), Frankfurt (5.927), Berlin (5.139) i Keln (4.996).
Sličan je poredak i kod stanova za najam. U Minhenu stanarina dođe u proseku dvadeset evra po kvadratu, ne računajući režije. Na sve to, pravo je čudo ako čovek u potrazi za stanom uopšte bude izabran kad krene navala zainteresovanih.
Nakon decenija zanemarene državne stanogradnje i političari priznaju da u zemlji vlada „stambeno vanredno stanje“. Vlada kancelara Olafa Šolca stoga je najavila da će učiniti sve kako bi se godišnje gradilo barem 400.000 stanova u Nemačkoj.
No, ovih dana stiže otrežnjujuća vest. Ne samo da se nije prišlo magičnoj brojci od 400.000, nego je broj novih stanova pao na 250.000 godišnje. I padaće dalje, barem još dve godine, kaže Tim-Oliver Miler, šef Udruženja građevinske industrije.
„Razlog su povećanje cene građevinskog materijala za dvadeset odsto samo prošle godine, veliko povećanje kamata, ali i zahtevi koje država postavlja pri gradnji zgrada – samo oni često dovode do 30 odsto većih cena zgrada“, požalio se Miler na radiju Dojčlandfunk.
Tu je mislio na standarde koji se traže kad je u pitanju energetska efikasnost zgrada, ili tonska izolacija stanova. „Ne mora svaki stan da bude izolovan kao tonski studio“, rekao je Miler.
A da stari i mladi menjaju stanove?
Kako bilo, sve to nisu dobre vesti za mlade koji planiraju proširenje porodice. A ni za stotine hiljada ljudi koji se godišnje dosele u Nemačku, zemlju koja vapi za radnom snagom, ali izgleda ne zna gde će svi ti ljudi živeti.
S obzirom na to da ima dosta starijih koji imaju više kvadrature nego što im treba, opoziciona stranka Levice predlaže da se u stanarsko pravo uvede i „zamena stanova“ u kojima ljudi žive pod kirijom. To podržava i Udruženje stanara.
U metropolama poput Berlina već postoje onlajn-berze za zamenu stanova – tako da niko ne bude na finansijskom gubitku. No, prema nekim istraživanjima, to funkcioniše traljavo i stanari dva stana se zamene tek na svakih pet stotina slučajeva da se neko interesuje ili raspituje za zamenu.
Kao razlog se uzima to što ljudima često ne odgovara drugi stan, iako im odgovara kvadratura, ili što stariji ne žele da menjaju četvrt na koju su navikli. Kad stariji čovek već ima prostran stan i ne mora da ga menja, rastu mu kriterijumi da bi prešao u manji.
To su na gorak način iskusili u Potsdamu, gradu južno od Berlina. Tamo su gradski oci, na insistiranje Levice, napravili gradsku kancelariju za zamenu stanova. Za prve dve godine rada, uspeli su da posreduju u svega dve zamene stanova…
Poslednja vest kaže da će Potsdam zatvoriti tu kancelariju krajem godine. Barem će tako grad uštedeti sto hiljada evra godišnje. Ionako skoro niko ko ima veći stan neće da se menja.
nr (dpa, dlf, ard, statista)
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.