Gde je kraj lažima oko automobila godine?

ADAC je bez sumnje maksimalno pouzdana pomoć na putu. Ali, nemački automobilski klub sa 19 miliona članova je odavno proširio svoju delatnost i postao neka vrsta maksimalno kredibilne organizacije za testiranje automobila, puteva, tunela, aerodroma i drugih objekata i proizvoda, za bezbednost u saobraćaju, savete vozačima i slično. Validnost samog testiranja nikada nije dovođena u pitanje, a ADAC je stalno iznosio dugačke liste kriterijuma kojima se rukovodio – obraćajući posebnu pažnju na bezbednost. Sada se ispostavilo da je prilikom testiranja automobila ovaj klub radio u sprezi sa auto-industrijom i lažirao podatke koji su milionima vozača služili kao orijentacija pri kupovini vozila. Šef ADAC Peter Majer odmah je podneo ostavku. Evo komentara iz nemačkih dnevnih listova.

Flensburger tageblat (Flensburg): „Difuzna slika (prevare) pretvara se u saznanje da je u Minhenu sedelo kolo starije gospode koja su u svojim klupskim stolicama radili šta su hteli i kako su hteli – najčešće u sopstvenu korist. Kada je pritisak javnosti postao prejak i kada su shvatili da će morati da odgovaraju na previše nezgodnih pitanja, predsednik kluba je žrtvovan. Sve drugo je ostalo po starom“.

Vestdojče cajtung (Diseldorf): „I to sada treba da bude kraj priče? Predsednik je podneo ostavku, i sada će sve biti kako treba u ADAC? Ni slučajno. To što je Peter Majer otišao, nije kraj propasti. To je samo jedna etapa na putu ka njoj. Automobilski klub je manipulisao izborom za automobil godine, falsifikovao broj učesnika u anketi, I na kraju menjao i redosled plasmana. Teško je poverovati da će ovaj klub ikada više postati ono što je bio: pouzdani pratilac na svim putevima. Lakše je od toga zamisliti vozački život bez ADAC“.

Badiše nojeste nahrihten (Karlsrue): „Godine velikog rasta i milionski poslovi mnogobrojnih firmi koje su radile kao ogranci ADAC prouzrokovali su neku vrstu zakrečavanja arterija velikog koncerna. U sistemu je svima išlo dobro – između ostalog i zbog toga što je klupska demokratija imala bonsai-razmere: normalni članovi koji su plaćali članarinu ne mogu da razaznaju na koji način su uopšte imali uticaj na događanja u klubu. Karakteristično za takvu internu demokratiju je i to što se niko iz rukovodstva jakih provincijskih ADAC-kneževa proteklih nedelja nije založio za reforme i pokazao kao budan i kritičan duh…“

Noje tag (Vajden): „Neka radikalna mera je bila potrebna, ali ostavka predsednika kluba nije od velike pomoći. ADAC mora da se oslobodi komercijalizacije, da uspostavi transparentnost i da se vrati svojim korenima: da pomaže vozačima. Stalno se zaboravlja da je ADAC udruženje a ne akcionarsko društvo. Taj status sada proverava i sud. Ponašanje bosova potvrđuje neophodnost te kontrole.“

Fraje prese (Kemnic): „Proizvođači automobile sada čine ono što se od njih i očekivalo: vraćaju priznanja koja su dobili od ADAC. To je logična posledica afere. Ko bi sada uopšte još hteo da se kiti takvim perjem? nekada cenjeni trofej se pretvorio u svoju suprotnost. Bez obzira na to, medijski efektno vraćanje nagrada kome su sada pribegli proizvođači automobila, neće ih osloboditi obaveze da odgovore na bolna pitanja.“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković