Pretnje, sankcije, premeštanje vojske… Kriza na istočnoj granici Evropske unije sve više se zaoštrava. To posebno čini Belorusija, koja cinično koristi migrante kao sredstvo pritiska protiv EU.
S druge strane, i pogođene članice Unije – Poljska i baltičke zemlje – brzo su krenule da pokazuju mišiće, pa su u sve to uvukle i NATO. Čak se i oružani sukob u međuvremenu čini mogućim, pogotovo zato što je beloruski vladar Aleksandar Lukašenko već govorio o navodnim isporukama oružja iz istočne Ukrajine za migrante.
-pročitajte još: Belorusija: Nemačka i preti i brine
Gde je zapravo diplomatija?
S obzirom na sve to nameće se pitanje: gde je, dođavola, diplomatija? Zar nije običaj da da ljudi prvo pokušavaju da krizu reše diplomatski, a tek onda se oslanjaju na vojne pretnje?
Naravno, Lukašenko sanja o direktnim pregovorima s vodećim evropskim političarima, poput nemačke kancelarke. Angela Merkel to s pravom odbacuje, jer bi takav razgovor Lukašenku, koji je Zapad izolovao, dao na vrednosti, a sadašnju belorusku politiku EU učinio neverodostojnom.
Naravno, bilo je pokušaja raznim kanalima da se Lukašenko privede pameti. Angela Merkel je, recimo, telefonom razgovarala s Vladimirom Putinom – ali bezuspešno. Ipak, nisu sva sredstva iscrpljena. Sada je krajnje vreme da na scenu konačno stupi glumac koji je do sada ćutao i koji je osnovan specijalno za takve krize: Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Dobri preduslovi za posredovanje OEBS-a
S obzirom na to da Belorusija nikada nije bila punopravna članica Saveta Evrope, OEBS je jedina međunarodna organizacija na kontinentu u kojoj su zastupljene sve države pogođene sukobom.
Što duže traje kriza oko migranata koji dolaze iz Belorusije, to ćutanje OEBS-a sve više deluje preteće. I utoliko se glasnije se postavlja pitanje zašto je ta organizacija u stvari još uvek potrebna. Naravno, taj savez država može da ide samo onoliko daleko koliko to žele njegove članice. Ipak, vredi pokušati. Sledeća prilika je pred Savetom ministara početkom decembra, a preduslovi su povoljni.
Organizacija sa sedištem u Beču je kao stvorena za trenutnu krizu u Belorusiji. OEBS od kraja 2020. godine kao generalna sekretarka vodi Nemica Helga Šmit. Ona je iskusna diplomatkinja, bila je šefica kabineta saveznog ministra spoljnih poslova Jozefa Fišera, a nedavno je bila i na najvišoj poziciji u Evropskoj službi za spoljno delovanje. Lukašenko ju je i lično upoznao 2015. u svojoj domovini.
Donedavno je OEBS održavao dobre kontakte s Minskom. Pre pandemije korone, tamo su se od 2014. vodili o rešavanju oružanog sukoba u istočnoj Ukrajini na kojima je učestvovao i OEBS. U OEBS-u postoji i specijalni izaslanik zadužen za problem krijumčarenja ljudi – a upravo za to Zapad optužuje Lukašenka.
Olaf Šolc bi trebalo da sprovede u delo svoju viziju politike prema istoku
Šta bi OEBS mogao da uradi? Pre svega, trebalo bi imenovati nekog poznatog diplomatu za specijalnog izaslanika koji će tražiti razgovore s Lukašenkom i pripremiti pregovore na diplomatskom nivou. OEBS bi takođe mogao da bude i domaćin međunarodne konferencije na kojoj bi se raspravljalo o načinima izlaska iz trenutne situacije. Srednjoročno bi mogla da se organizuje i posmatračka misija – pod uslovom da se Lukašenko slaže. Budući da i Poljska trenutno okleva da dozvoli posmatračima dolazak na granicu, to bi mogao da bude kompromis oko kojeg bi Varšava i Minsk mogli da se dogovore uz posredovanje OEBS-a.
Nemačka bi takođe trebalo snažnije da se uključi u OEBS. Pobednik na izborima Olaf Šolc ovog leta je, u intervjuu za DW, tada još uvek kao kandidat za kancelara, izjavio da se zalaže za „novu politiku prema istoku koja bi ponovo ojačala ideju KEBS-a, odnosno i OEBS-a“. Tragedija na granicama Belorusije sa EU dobar je povod da on, čim preuzme funkciju kancelara, odmah počne s tim.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu