Gde su granice dizela

Ova godina je mogla da bude dobra za nemačke proizvođače automobila. Udruženje automobilske industrije je objavilo sledeće brojke: nemački proizvođači su ove godine proizveli više od 15 miliona automobila, od čega 5,7 miliona u Nemačkoj. Do septembra, prodaja je porasla za jedanaest odsto, prihodi su otišli na 300 milijardi evra. Samo Nemci su kupili četiri odsto više automobila, broj novih registracija bi do kraja godine trebalo da poraste na 3,17 miliona vozila. To je takođe imalo uticaj i na broj zaposlenih u Nemačkoj automobilskoj industriji, koji porastao za 17.000 na 800.000.

To je, dakle, mogla da bude dobra godina, čak i ako su izgledi za 2016. manje ružičasti. Odnosi u globalnoj ekonomiji i napeta politička situacija, zasićeno tržište… Prognozira se 78,1 miliona vozila sledeće godine, to bi bio rast od dva odsto.

Posledice skandala

No ono što kvari godinu jesu Folksvagenove manipulacije. Dizel-gejt je industriji automobila doneo veći problem od kvarenja imidža. „Ova zloupotreba je koštala poverenja – u Folksavagen i u celu industriju i to ne samo u dizel tehnologiju“, priznaje predsednik Udruženja nemačke automobilske industrije Matijas Visman. On se vidno trudi da skandal ograniči samo na Folksvagen, kaže da ne bi trebalo da bude „kolektivne odgovornosti“. U novembru, skoro polovina novoregistrovanih automobila bila su dizel vozila. „Mi nemamo naznaka da je dizel na nemačkom tržištu u krizi“, ističe Visman, ali dodaje da će konkretnije to moći da se kaže na proleće. I kada je reč o životnoj sredini i klimi, dizel se dobro drži jer troši 20 odsto manje goriva nego benzinski motor i njegove emisije CO2 su u proseku niže za 10 odsto.

Bez dizela ne može da se postigne unapred određeni nivo potrošnje goriva i emisije štetnih gasova u Evropskoj uniji za 2020. i nadalje, upozorava Visman. „Kada bi u Evropi sve što je dizel bilo benzin, ne bismo bili ispod 130g ugljen-dioksida po kilometru, već kod 137 ili 138 grama.“ Pored toga, dizel motori su nemačkim proizvođačima do sada donosili dobru zaradu. Na to pogonsko gorivo ide svaki drugi novi automobil koji se proda u zapadnoj Evropi. A svaki drugi dizel koji se proda u zapadnoj Evropi je Audi, BMV, Mercedes ili Folksvagen. Čak je i proizvođač sportskih automobila Porše 39 odsto novih automobila opremio sa dizel motorom.

„Dosadašnja prednost evropskog proizvođača dizela će u narednim godinama postati opterećenje“, upozorava ekspert Ferdinand Dudenhofer sa Univerziteta Duizburg-Esen. Stroži propisi za zaštitu životne sredine u EU – sada će se vrednosti izduvnih gasova meriti u realnim uslovima – ubuduće bi mogli da zagorčaju život nemačkim proizvođačima. Smernicama EU se predviđa da emisija azotnih oksida na putu može samo uslovno odstupati od vrednosti izmerenih u laboratoriji. „To je veliki izazov za skoro sve proizvođače automobila, jer danas čak i evro dizel 6 ima prilična odstupanja“, podseća Dudenhofer.

Koliko dugo će dizel još da se isplati?

Zato proizvođači u narednim godinama moraju da ulože milijarde u prečišćavanje izduvnih gasova dizela, što će neminovno povećati cenu ovih motora. Jednoga dana dizel više neće biti isplativ, predviđa predsednik Upravnog odbora BMV-a Harald Kruger.

Tada će elektromobilnost igrati odlučujuću ulogu. Proizvođač automobila iz Minhena trenutno priprema novu ofanzivu u toj oblasti. Pored razvoja i3 uvedenog 2013, biće i kabriolet verzija i8, kao i još jedan električni automobil iz i-porodice, najavio je šef BMV.

Nemački električni automobili su traženi širom sveta, kaže Visman zadovoljno. Na oba glavna zapadnoevropska tržišta za električna vozila, u Holandiji i u Norveškoj, nemački proizvođač je sa 59 odsto i 55 odsto lider na tržištu. Slična je situacija u Nemačkoj. U SAD, najvećem tržištu na svetu za električna vozila, tržišno učešće od trenutnih osam odsto bi moglo biti više nego udvostručeno.

Ali, Nemačka je još daleko od toga da bude vodeće tržište za električna vozila, žali se Visman. „Bez efikasnih impulsa politike, nijedna zemlja na svetu nije uspela da stvori tržište za elektromobile“, kaže Visman koji se zalaže za subvencije vlade – kako za proizvođače tako i za kupce – zatim za poreske olakšice ili pomoć u izgradnji infrastrukture za punjenje elektro vozila.