Gde su najčistija kupališta Evrope?

Nemački kupači se, ako im vreme ne pomrsi račune, mogu veseliti ovom letu. Jer voda na nemačkim kupalištima je uglavnom čista. Nemačka je prijavila 2.292. kupališta od kojih u prošloj godini samo šest nije zadovoljilo kriterijume zadate direktivom Evropske unije. Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) je u svom izveštaju predstavljenom ove sedmice iznela i rezultate monitoringa čistoće vode na plažama i u drugim evropskim zemljama (svim članicama EU, Švajcarskoj i Albaniji) – i na obalama mora i na lokacijama u unutrašnjosti.

Čistoća vode na je načelno zadovoljavajuća. Provereni su uzorci s 21.000 kupališta diljem Evrope i samo 385 ih nije zadovoljilo minimalne kriterijume EU, što je manje od dva odsto. Štaviše, čak 84 odsto kupališta je ocenjeno najvišom ocenom, atributom „izvrsno“.

Prvi – Luksemburg

Najčišćim morem se može pohvaliti Kipar. Voda na čak 99,1 odsto njegovih plaža zadovoljava najviše standarde čistoće koje je EU postavila direktivom iz 2006. godine. Slede Malta (97,7 odsto), Grčka (97,2), Hrvatska (94,2) te Italija (90,5). Prvo mesto na listi kakvoće vode za kupanje zauzima, doduše, zemlja koja nema morskih plaža – Luksemburg. Ali pri tom treba znati da Luksemburg u sistemu monitoringa ima samo 11 kupališta, dok recimo Hrvatska ima preko 900.

Najčešće su razlozi nečistoće su, kaže stručnjak EEA Peter Kristensen, „velike kiše i otpadne vode“ koje se izlivaju u mora, jezera i reke, a u unutrašnjosti ponekad i izmet ptica u blizini kupališta. „U mnogim zemljama Sredozemlja je kakvoća vode dobra i zbog toga što u letnjim mesecima nema puno kiše. Osim toga, voda je tamo često mnogo dublja nego na severu Evrope gde imamo plaže s puno plićaka“, objašnjava Kristensten te dodaje da jaka sunčeva svetlost doprinosi bržoj razgradnji bakterija.

Šta znači čisto more?

Mnogim kupačima koji su doživeli krcate jadranske plaže u jeku sezone činiće se ove statistike malo sumnjivim. Da li je moguće da je na splitskim Bačvicama tokom leta, kada ljudi sede jedni drugima na glavama, more izvrsne čistoće?

Ne nužno. Ali se ne radi o zaprljanosti vode koja može biti opasna po zdravlje. Prema direktivi EU se naime prate dve indikativne bakterije koje uglavnom potiču iz komunalnih otpadnih voda (crevna enterokoka i ešerihija koli) i koje se smatraju faktorom koji ugrožava zdravlje. Ostala zagađenja vode se u okviru ovog monitoringa ne posmatraju jer to nije definisano smernicama EU.

More sve čistije

Iz godišnjeg izveštaja EEA se doznaje da trend poboljšanja kvaliteta mora postoji u celoj Evropi. EEA sa zadovoljstvom konstatuje da se u poslednjih 25 godina monitoring obavlja u sve većem broju zemalja i na sve većem broju lokacija u pojedinim zemljama. Pre četvrt veka je tek 56 odsto lokacija bilo ocenjeno najboljom ocenom. Početkom devedesetih je svako četvrto kupalište palo na proveri kakvoće vode, dok u 2015. manje od dva odsto nije zadovoljilo minimum koji traži EU.

Ali to nikako ne znači da se treba opustiti, kažu u EEA. Jer voda je, kako stoji i u direktivi EU, „prirodno bogatstvo u oskudnim količinama“ koje treba zaštiti, čuvati i pažljivo njime upravljati. A ono, i na to se podseća u dokumentu EU, ima „ograničenu sposobnost oporavka od negativnih uticaja nastalih delovanjem ljudi“.