Gejmskom: video igre – profiteri pandemije

Najpre loša vest: ni ove godine hiljade ljudi obučenih u kostime Super Maria, Lare Kroft ili Geralda od Rivije neće preplaviti Keln. Drugi put zaredom Gejmskom (Gamescom) se održava samo virtuelno. A sad dobra vest: svi oni koji su u vremenima pre korone plaćali i po 20 evra za dnevnu ulaznicu, sada mogu besplatno da „obiđu“ najveći svetski sajam računarskih igara.

Ovogodišnji Gejmskom održava se pod sloganom „Nova realnost“ i za razliku od svog analognog prethodnika, njegovi organizatori sve karte polažu na što je moguće masovniju publiku. Cilj je da sajam privuče još više virtualnih posetilaca nego 2020. Prošle godine oko dva miliona ljudi iz celog sveta preko svojih digitalnih uređaja pratilo je ceremoniju otvaranja, a ukupno je više od 50 miliona ljudi bar jednokratno „navratilo“ na virtuelni Gejmskom.

Šef Kelnskog sajma Oliver Freze za ovogodišnje izdanje Gejmskoma dogovorio je saradnju s moćnim partnerima: među njima su Amazonova firma Tvič (Twitch), Fejsbuk-gejming, Jutjub, ali i kineski striming-servisi poput „Douyua“ ili „Bilibilija“.

„Zahvaljujući dometu, sajam je atraktivan i platformama“, kaže Freze. Uz pomoć saradnje sa 60 međunarodnih kompanija, Gejmskom je uspeo da udvostruči broj kooperacija u odnosu na 2020. Na sajmu će, osim toga, još 255 manjih proizvođača igara da predstavi svoje novitete, ali i one igre koje su se već etablirale na tržištu.

Bum zbog korone

Gejming-industrija jedan je od najvećih profitera pandemije korona-virusa. Ona je i u prošloj godini zabeležila veliki rast prometa. „Mi smo u stvari pretpostavljali da će nakon toga rast jedno vreme da stagnira“, kaže Feliks Falk, šef Gejma (Game), udruženja firmi koje proizvode igrice. Međutim, podaci za prvo polugodište 2021. koje je prikupila njegova organizacija, pokazuju da je promet hardvera i softvera u sektoru računarskih i video-igara u Nemačkoj porastao na 4,6 milijardi evra. U prva dva kvartala prošle godine promet je iznosio „samo“ 3,8 milijardi. To je rast od 22 odsto.

-pročitajte još: Kompjuterske igre bez granica za osobe sa hendikepom

Istraživanje Bitkoma, udruženja nemačkih preduzeća iz područja digitalne industrije, pokazalo je da u Nemačkoj u međuvremenu polovina stanovništva konzumira igre, bar povremeno. Rast se beleži u svim starosnim grupa, a najveća stopa relativnog rasta uočena je kod populacije starije od 65 godina. U apsolutnim brojkama najveću zajednicu igrača čine mladi između 16 i 29 godina. Zanimljiv je još jedan rezultat Bitkomovog istraživanja: pre pandemije u proseku se igralo po pet sati nedeljno, a sada se ispred konzole, računara ili telefona nedeljno provede u proseku po 8,5 sati. Više od tri četvrtine igrača za to zadovoljstvo – plaća.

Zemlja u razvoju…

Iako je Nemačka po pitanju prometa i zarade na igricama među vodećim zemljama u svetu, prema navodima udruženja Gejm, samo pet odsto igara potiče iz Nemačke. „Jedan od razloga je i to što su druge zemlje već odavno shvatile da je gejming itekako važna industrija budućnosti, i što oni tu industriju eksplicitno podržavaju, na primer u Kanadi, Francuskoj, Engleskoj ili Poljskoj. Nemačka je pomalo prespavala taj razvoj“, kaže lobista Falk.

Od 2019. Nemačka subvencioniše proizvođače igara sa oko 50 miliona evra godišnje. „To je bilo dovoljno da se poboljša situacija“, kaže Falk. „Ali ako zaista želimo na sam svetski vrh, onda u idućim godinama moramo da poboljšamo stanje kada se radi o širokopojasnoj mreži, stručnoj radnoj snazi ili digitalnom obrazovanju“.

Nemačka za sada nije dovoljno atraktivna zemlja za ljude koji rade na razvoju igara. U mnogo manjim državama, poput Švedske ili Finske, živi prosečno više programera nego u Nemačkoj.

„Netfliksacija“ industrije igara

Nemačka ipak može da se pohvali firmama koje nisu poznate široj javnosti, a vodeće su u svom sektoru. „Hidden Champions“ su recimo aktivni na polju igara koje se igraju preko brauzera ili kod strateških igara, napominje Falk. „U budućnosti nam je potrebno još više tih firmi, mi želimo aktivno da učestvujemo na tržištu – i ekonomski, ali i tehnološki i kulturološki.“ Tek će se pokazati mogu li i nemački dizajneri igara da profitiraju od aktuelnih trendova.

Veliki rast trenutno beleže pre svih Live-Gaming-Events. Na platformama poput Tviča igraju se razne igre, a korisnici mogu i da stupe u interakciju s drugim igračima. Striming-platforme sve češće se koriste i za emisije u kojima se kuva, ili za tokšou- formate. Cilj je direktan dijalog s publikom.

Najveći promet otpada ipak na kupovinu koju igrači obavljaju u okviru neke igre ili aplikacije. U Nemačkoj je na taj način u prvih šest meseci ove godine potrošeno oko dve milijarde evra, odnosno gotovo 50 odsto kompletnog prometa. Sve više igrača kupuje „pretplatu“. Za određeni mesečni iznos, igrači tako dobiju pristup novim igrama, a novac troše i unutar neke igre, na primer za kupovinu municije ili nove opreme. Taj lagani proces „netfliksacije“ industrije video igara doveo je i do toga da igrači manje novca troše na same igre, odnosno nabavku novih igara.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu