Genski test – šansa da se rak spreči

Dojčlandfunk: Da li će potez Anđeline Džoli podići svest o problemu ili samo proširiti paniku?

Suzane Morlot: Mislim da će najpre biti malo panike, a onda će svest o problemu doći na znatno viši nivo. Na Institutu za ćelijsku i molekularnu patologiju imamo mnogo genskih savetovanja. Ustanovili smo da brojni pacijenti dolaze prekasno jer se plaše da će na savetovanju od lekara čuti loše vesti. Ali savetovanje je u prvom redu informativni razgovor kako bi se razjasnilo da li uopšte postoji povišeni rizik od tumora, kakvi su pregledi mogući i šta koji nalaz znači za pacijenta.

Kod gospođe Džoli je genski test pokazao visok rizik za oboljenje, ali ona još uvek nije bila obolela. Da li biste vi u ovom slučaju savetovali pacijentkinji radikalnu meru kao što je amputacija dojki?

Savetovanje na osnovu procenta genskog rizika nikada nije dobra opcija. Mi pokušavamo da pacijenta opremimo znanjem kako bi mogao samostalno da donese odluku. Većina tumora dojki nisu nasledni, ne mogu se nagovestiti u genima, nego spadaju u takozvane sporadične tumore. Mali broj oboljenja nastaje zbog genetskih predispozicija i tada postoji rizik da će se bolest javiti i kod rođaka. Upravo je takvu situaciju imala gospođa Džoli, što ju je stavilo pred odluku – ili da ide na redovne kontrole kako bi rano otkrila eventualno oboljenje, ili da profilaktički odstrani tkivo.

Jasno je da jedna holivudska glumica sebi može da priušti ovakav test. Da li žene u Nemačkoj, koje nisu obolele, imaju pravo na preventivni test?

Žena ima pravo na genski test i ukoliko postoje indicije taj test će pokriti zdravstveno osiguranje. Nije dovoljno da ženu uhvate panika i strah, a da pri tome ni kod nje ni u porodici nema simptoma ili oboljenja koji bi ukazali na povećani rizik. Tada osiguranje sigurno neće platiti test, odnosno lekar ne sme da zahteva test o trošku kase kada zna da nema indikacija.

A ako postoje indikacije?

Najpre posmatramo porodično stablo da bismo utvrdili da li je kod rođaka bilo raka dojke ili jajnika u ranim godinama, kao i da li među muškim srodnicima ima tumora. Tu nam računarski programi pomažu da utvrdimo da li postoji rizik za mutaciju gena i tek onda sprovodimo genski test. Uzimamo krv da bismo pregledali dva najvažnija gena, BRCA1, koji je očigledno bio promenjen kod gospođe Džoli, i BRCA2. To u pravilu traje tri do četiri nedelje i onda pacijentkinja dolazi na razgovor gde se razmatraju moguće konsekvence i opcije.

Neki stručnjaci tvrde kako mnoge žene veruju da imaju veći rizik da obole od raka nego što je to slučaj. Da li očekujete navalu na Vaše savetovalište?

Pomalo se plašimo toga. Ali to je i pozitivno jer svakodnevno gledamo žene koje prekasno dolaze na savetovanje i time ispuštaju šansu da rano otkriju rak ili preduzmu preventivnu operaciju. Tako se zapravo sopstveno zdravlje ispušta iz ruku.

Intervju: Martin Zagata / nr
Odg. urednik: Ivan Đerković