Goli dečaci ne idu uz poslanički mandat

Kada roditelj fotografiše svoje dvogodišnje dete kako se golišavo brčka u bazenu – to nije dečija pornografija. Kada svetom kruže slike gole izgladnele dece u Somaliji – ni to nije dečija pornografija. Dok god na snimcima nema seksa sa decom ili dečija golotinja nije prevashodno seksualno konotirana – to nije dečija pornografija i samim tim nije kažnjiva. Tako otprilike tumači najviši Sud Nemačke. Gde se tu uklapa socijaldemokratski političar Sebastijan Edati, tek treba da se vidi.

Hronologija jedne afere

Relevantna priča o velikoj nadi vladajućeg SPD-a počinje 2005. godine i ide do Toronta. Edati, tada u tridesetim godinama, samac, vlasnik psa Feliksa, poručuje preko 30 sumnjivih snimaka i serija fotografija od kanadskog Azov filma. Otvara posebne elektronske adrese i bankovne računa kako bi ih platio – svaki materijal staje oko 100 dolara. Od te firme kupuje snimke narednih pet godina, sve dok kanadski istražitelji ne pokreću istragu. Ispostavlja se da je Azov film imao mušterije u 94 države sveta, među njima oko 800 kupaca iz Nemačke. A među njima – poznati poslanik Edati.

Uključen je i nemački Ured za kriminalistiku. Inspektori informišu državnog sekretara u MUP-u, a ovaj resornog ministra Hans-Petera Fridriha. Fridrih je viđena figura bavarskih konzervativaca koji se tada, u oktobru prošle godine, upravo (zajedno sa demohrišćanima Angele Merkel) muče u rovovskim pregovorima o novoj koaliciji baš sa socijaldemokratama kojima pripada i Edati. Ministar Fridrih vidi opasnost po buduću vladu i informiše Edatijevog partijskog šefa Zigmara Gabrijela. Onda se partijski vrh socijaldemokrata raspituje direktno u Uredu za kriminalistiku.

Dalje se sve odvija brzo – kanadska policija i tužilaštvo na velikoj konferenciji za novinare objavljuju da je u akciji Ašov (Spade) pohapšeno 300 osoba i oslobođeno 386 dece. Ispostavlja se da je Edati pribavljao snimke golih dečaka starosti od 9 do 14 godina, u raznim pozama – ali bez seksualnog delikta. Posedovanje takvih snimaka je u Nemačkoj, kako smo utvrdili na početku teksta, potpuno legalno. To tvrdi i Edati, u nedavnoj izjavi za Špigel. To tvrdi i njegov advokat u razgovoru sa tužiocima.

Ipak, nemački organi planiraju istragu. Tako 6. februara pišu predsedniku Bundestaga, kako bi ovaj mogao da pokrene glasanje o ukidanju poslaničkog imuniteta za Edatija. Pismo putuje pet dana i na kraju stiže u Berlin – otvoreno. Ko ga je i gde otvorio, ne zna se. Zna se da je Edati, pre nego što je Bundestag glasao o njegovom imunitetu, stigao da se sam odrekne poslaničke funkcije „iz zdravstvenih razloga“. Odmah sledi pretres njegovog stana i kancelarije gde se ne otkriva ništa osim dva računara sa uništenim hard diskovima.

Da li je neko iz kruga informisanih ranije upozorio Edatija šta se sprema? Ministru Fridrihu se prebacuje otkrivanje važne službene tajne. On smatra da je delovao ispravno i legalno, ne pada mu na pamet da podnese ostavku (u međuvremenu je u novoj vladi prekomandovan na mesto ministra poljoprivrede). Onda ga zove velika šefica Angela Merkel – Fridrih ekspresno podnosi ostavku. Šef socijaldemokrata Zigmar Gabrijel (sada potpredsednik vlade i ministar privrede i energetike) tvrdi da on i njegove partijske kolege nisu informisale Edatija da se sprema istraga.

Problem za koaliciju

U centrali Hrišćansko-socijalne unije ne mogu da veruju šta ih je snašlo. Jedan njihov ministar prisiljen je na ostavku jer poslanik rivalske SPD voli da gleda gole dečake – tako tumače bavarski konzervativci. Štampa prenosi da se u Minhenu neće smiriti dok u aferi ne padne i neka bitna glava socijaldemokrata. „Sigurni smo da je Hans-Peter Fridrih u najboljoj nameri doneo odmerenu odluku kako bi sprečio veće štete“, tvrdi sada šef SPD Gabrijel. Upravo je on preneo informaciju o istrazi dalje (ruku na srce, on nije ni obavezan da čuva službenu tajnu policije jer je u tom trenutku samo poslanik, građanin).

Sa druge strane, upravo Gabrijel i njegovi saradnici puštaju niz vodu Sebastijana Edatija. „Bez obzira na to šta kaže krivično pravo, predsedništvo SPD je ogorčeno i iznenađeno ovakvim ponašanjem i delima Sebastijana Edatija. To što je uradio je nespojivo sa poslaničkim mestom u Bundestagu i sa Socijaldemokratskom partijom Nemačke“, kaže Gabrijel. Dosadašnji bilans: jedna ostavka ministra, jedna sasvim upropašćena politička karijera poslanika, i zategnuti odnosi u trećoj vladi Angele Merkel. Pravnih posledica teško da će biti.

Autor: Nemanja Rujević (vk, sk, welt, dpa)
Odg. urednik: Ivan Đerković