Gospodin, drug, građanin sveta
Helmut Šmit je poput stilske ikone. On je nametao merila. Njegovi govori u Bundestagu se pamte. Ostajali su u sećanju i zbog karakteristične boje glasa. Bio je retorički majstor. On je napisanim rečenicama znao da udahne život. A sve to je pokrivala aura strogog, uvek nadmoćnog i donekle blagog domaćina. On je bio tumač složenog sveta za više generacija. Jedan njegov biograf ga je nazvao najmlađim starcem.
Njegov partijski drug i prethodnik na premijerskoj dužnosti Vili Brant je bio potpuno drugačiji, on je izazivao emocije i mobilisao ljude. Bio je čovek za političke snove. Šmit je pokrivao potpuno drugačiji socijalni i ideološki spektar socijaldemokratije, njen građanski deo. Bio je skoro dosadno pragmatičan, apelovao je uvek na razum. Njemu je bilo važno prevladavanje kriznih situacija. A za vreme njegovog mandata bio je suočen sa čitavim nizom kriza. Do kraja je ostao skeptičan prema političkim vizijama. Jednom je rekao da onaj ko ima vizije treba da ide kod lekara.
Elitni prosečni građanin
Helmut Šmit je bio fenomen. Oni koji se sećaju njegove aktivne političke karijere iz sedme i osme decenije prošlog veka sada su skoro penzioneri. Posle aktivne karijere Šmit je bio pomalo namrgođen profesorski tip i rado je u pravu. On je sam sebi bio merilo, nije se obazirao na duh vremena. O tome svedoči njegovo kršenja zabrane pušenja u svakoj prilici. Retko je upotrebljavao oslovljavanje sa „druže“, uobičajeno kod socijaldemokrata. Staromodno je do kraja života persirao čak i prijateljima.
Helmut Šmit je bio tip koji ne odgovara normama i standardnom imidžu. Za razliku od mnogih socijaldemokrata imao je poprilično razvijen sluh za tržišnu privredu i shvatao je kako ona funkcioniše.
Drug sa izvesnom „urbanom arogancijom“
Kao obrazovan građanin sklon kulturi ne bi bio strano telo ni u konzervativnoj ili liberalnoj partiji. Verovatno su te atipične osobine za jednog socijalistu omogućile prijateljstvo sa francuskim liberalno-konzervativnim predsednikom Žiskarom D`Estenom. Francuski predsednik, koji je sebe video kao predstavnika velike francuske nacije sigurno se čudio posećujući Helmuta Šmita u njegovoj skromnoj premijerskoj rezidenciji u tadašnjem glavnom gradu Zapadne Nemačke Bonu, ili u njegovom građanski opremljenom domu u Hamburgu. Šmitova samouverenost nije počivala na reprezentativnoj pompi. Nemačkog kancelara i francuskog predsednika povezivala je intelektualna radoznalost i sklonost kulturi. Šmit je solidno svirao klavir, zanimala ga je likovna umetnost, pisao je knjige i objavio na stotine novinskih članaka. Ne bez sujete, on je pokazivao da je građanin sveta. Njegov konzervativni oponent Helmut Kol je jednom rekao da je Šmit pun „urbane arogancije“.
Kancelar ostvarivog, a ne poželjnog
Svako vreme ima svoje protagoniste. Šmitovo vreme je došlo nakon ere Vilija Branta, posle 1974. Za njegovog mandata su se desile dve naftne krize, a njegov prethodnik Brant je probudio želje i nade stanovništva i u socijalnom smislu. Međutim, Šmit nije postao državnik čvrste ruke zbog svojih ekonomskih uspeha već zbog čvrstog držanja u godinama terorističke opasnosti ultralevičara iz Frakcije Crvene armije (RAF). Helmut Šmit je odbio da popusti i na kraju opravdao svoje geslo: „I demokratijama je potrebno vodstvo“. "
Reakcija protiv duha vremena
Traka istočnog i zapadnog bloka u naoružanju je bila izazov početkom osamdesetih. Šmit je skrenuo pažnju Amerikancima na nove sovjetske atomske rakete kratkog dometa, koje su bile usmerene prema zapadnoj Evropi, tražeći da Amerikanci postave svoje rakete u Nemačku. Dok je u Nemačkoj jačao mirovni pokret i formirala se partija Zelenih, Šmit je zastupao potpuno suprotne pozicije, suprotstavljajući se većini stanovništva, ali i većini u svojoj partiji. Njegov koncept – naoružavati se i pregovarati – naposletku je ekonomski iscrpeo Sovjetski savez. Tada je bio usamljen kao kancelar, ali mu je propast Sovjetskog saveza i Varšavskog pakta naknadno dala za pravo. Šmit je zastupao politiku ravnoteže snaga, koja obezbeđuje mir, slično kao i njegov davni prethodnik Bizmark. Tu politiku je uspešno sproveo. Helmut Šmit je kao peti demokratski kancelar Nemačke ispisao značajno poglavlje nemačke istorije, ali je i posle odlaska sa dužnosti 1982. ostao Nemac izuzetno cenjen u inostranstvu, čovek koji je razumeo svet i znao da ga objasni.