Granice reči na Balkanu
1. april 2020.
„Imate li naslov nekog albanskog ili kosovskog autora“, glasilo je pitanje upućeno brojnim beogradskim, novosadskim, sarajevskim i banjalučkim knjižarima i izdavačima. Najčešći odgovori su bili: „NE“ i „Samo da pogledam. NE“.
Vladimir Manigoda iz beogradske izdavačke kuće „Kontrast“ kaže: „Nema dovoljno prevoda, odnosno ne postoji ozbiljna izdavačka industrija koja bi probudila interesovanje za autore ili ih učinila vidljivim.“
Matija Bošnjak iz izdavačke kuće „Connectum“ (Sarajevo) smatra da u knjižarskom, odnosno distributivnom smislu, ne postoje prepreke da se autori na albanskom pronađu na policama bosanskohercegovačkih domaćih knjižara. „Naprosto su potrebne godine rada da bi se bilo koji autor afirmisao u jednoj kulturi, pa tako i stekao reputaciju autora čije se knjige mnogo čitaju i dobro prodaju“, kaže Bošnjak za DW.
Prema mišljenju Jetona Neziraja, distributivna mreža je potpuno uništena i sve što se zbiva je u Prištini. „Rekao bih da su te knjižare otvorene za autore iz regiona, ali ostaje pitanje ko kupuje te knjige, odnosno kako će se one prodavati. Prodaju se, u većini slučajeva, veoma slabo. Baš zato, knjige koje smo preveli najviše smo poklanjali gradskim bibliotekama“, kaže Neziraj za DW.
Tržište ili ideologija?
Ćerim Ondozi, frilens-prevodilac sa Kosova, često sarađuje s „Connectuumom“ iz Sarajeva, a uz to samostalno prevodi književnost i traži izdavače. Trenutno na albanski prevodi „Dnevnik selidbe“ Dževada Karahasana. Ondozi je naslov ponudio prvo „Kohi Ditore“, a najveći izdavač na Kosovu odbio je predlog s obrazloženjem da tekst nije komercijalno atraktivan.
„Kad su u pitanju prevodi sa BHSC na albanski i obrnuto, mogu reći da na tome mnogo radi nevladina organizacija „Qendra Multimedia“. Drugi izdavači nisu tako ozbiljni, osim izdavača iz Albanije. Drugim riječima, albanski izdavači mnogo prevode i potom izvoze u Kosovo, stoga kosovsko izdavaštvo nema baš sjajne šanse da se razvije“, kaže Ondozi za DW.
Ben Andoni, prevodilac sa albanskog na srpski jezik smatra da se albanska književnost retko prevodi u Srbiji, dok se srpska i druge bivše jugoslovenske književnosti često prevode u Albaniji. Pojedine autore Andoni je preveo bez ikakvog naloga, pa je izdavače tražio lobiranjem i angažmanom srpskih pisaca.
„Postoje tri oblika saradnje i finansiranja. Jedna je vezana za fondaciju ’Traduki’, koja se održava uz nemačko finansiranje, ali i sa odgovarajućom saradnjom ministarstava kulture Srbije, Albanije i drugih zemalja. Mi dugujemo mnogo ’Tradukiju’, jer razmenjuje saradnju balkanskih zemalja. Drugi izvor je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, te Ministarstvo kulture Albanije koje mnogo ređe finansira. Treći oblik finansiranja je projekat ’Kreativna Evropa’, kao program Evropske unije“, ojašnjava Andoni.
Jeton Neziraj, pisac, scenarista i direktor „Qendra Multimedia“ kaže da ta nevladina organizacija nije podržana nijednim javnim izvorom finansiranja na Kosovu. Ni za objavljivanje albanskih autora, a kamo li za prevod sa srpskog, bosanskog, hrvatskog i crnogorskog na albanski, ističe Neziraj.
Uspostavljanje prekinutih veza
„Prevođenjem na albanski autora iz Srbije postalo je jasno, među zaposlenima u Ministarstvu kulture, knjižarima i izdavačima da je naša reputacija na neki način kompromitovana. Prevesti književnost sa srpskog postala je neka vrsta samoubilačkog akta. No, to se postepeno menja, pogotovo zato što se mnogi izdavači iz Albanije interesuju za prevođenje književnosti iz bivših jugoslovenskih republika. Stare barijere se uklanjaju, ali veoma sporo“, kaće Neziraj.
Pre devet godina, „Qendra Multimedia“ iz Prištine i „Beton“ iz Beograda priredili su antologiju srpske i albanske književnosti koja je objavljena u dve edicije. „Iz Beograda s ljubavlju“ i „Iz Prištine s ljubavlju“. „Qendra Multimedia“ iz Prištine i „Krokodil“ iz Beograda organizovali su takođe prvi albansko-srpski književni festival „DO YOU READ ME“ u Južnoj Mitrovici. Ta dva udruženja zajedno su sprovodila dvogodišnji projekat „Neighbors“ (komšije) čija je namera dinamično umrežavanje najvažnijih aktera književne scene u Kosovu i Srbiji i razmena učesnika na festivalima „Krokodil“ i „Polip“, te projektu „Reading Balkans“.
Vladimir Arsenijević, kreativni direktor, tvrdi da „Krokodil“ još uvek aktivno traži donatore koji bi podržali nastavak projekta. U toku ovogodišnjeg projekta „Reading Balkans“, u Prištini će biti organizovana rezidencija za Jasnu Žmak iz Hrvatske, Zlatka Pakovića iz Srbije i Jean Lorin Sterian iz Rumunije, kaže Arsenijević za DW.
Saša Ćirić, književni kritičar i publicista, istraživao je i analizirao književna dela iz Albanije i Kosova prevedena na srpski jezik posle 2000. godine. U tekstu dostupnom u zborniku „Figura neprijatelja – preosmišljavanje srpsko-albanskih odnosa“, Ćirić uočava da ni u jednom delu prevedenom na srpski jezik nema primera ostvarenog međuetničkog prijateljstva ili ljubavnih veza.
Ipak, Čirić smatra da satirično-kritički otpor političkom autoritarizmu i patrijarhalnom konzervativizmu, kao i primeri verske tolerancije i odbacivanja revanšizma, čine dobar temelj za preoblikovanje pojma drugog i drugosti u srpsko-albanskim odnosima. „To jednako važi i za transfer drugog iz kategorije (indukovanog) neprijatelja i opasnog neznanca u kategoriju suseda sa perspektivom revitalizacije nekadašnjeg zajedničkog života i saradnje“, zaključuje Ćirić.