Građani Srbije bez šansi za dobijanje azila?

Na dnevnom redu nemačkog parlamenta aktuelan je nacrt zakona prema kojem bi Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina trebalo da budu proglašene tzv. „sigurnim zemljama“. Vlada ovim zakonom želi da ograniči broj potražilaca azila sa Balkana i pooštri pravo na dobijanje azila u Nemačkoj. Nevladin sektor, međutim, ovu odluku vlade smatra preuranjenom.

Od kako građani zemalja Zapadnog Balkan mogu da putuju u zemlje EU bez viza (od 2009/2010. godine), broj potražilaca azila iz godine u godinu, uporno raste. Samo tokom prošle godine je nemačkim službama za migraciju predato 36.689 novih zahteva za azil od građana koji su stizali iz Srbije, Makedonije i Bosne i Hercegovine. Da bi birokratski i finansijski rasteretili državu, pokrajine i opštine, nemačka vlada je krajem aprila ove godine donela odluku da Srbiju, Makedoniju i Bosni i Hercegovinu proglasi „sigurnim zemljama“. To je trenutno tema o kojoj se vodi rasprava u nemačkom parlamentu. Opozicija oštro kritikuje ovu odluku, a osuđuju je i brojne nevladine organizacije. „Odluka vlade je pogrešna!“, poručuje Gunter Burkhart, šef organizacije „Pro Asyl“ (Za azil). Smatra da sve tri države ne mogu biti svrstane u grupu sigurnih zemalja, jer su njihovi građani izloženi brojnim problemima. Burkhart navodi napade na homoseksualce, korupciju u pravosudnim organima, nespremnost država da proganjanim pripadnicima manjina pruže zaštitu. „Ukoliko parlament prihvati odluku vlade, potražioci azila neće imati nikakve šanse da dobiju azil u Nemačkoj. Njihov zahtev biće rešavan po ‚brzom postupku' bez razmatranja pojedinačnih slučajeva i razloga zašto je neko morao da napusti svoju matičnu zemlju. To se nažalost već i sada dešava u praksi“, tvrdi Burkhart.

Nikome nisu potrebni romski problemi

Srbija se nakon Sirije nalazi na drugom mestu svih statistika Službe za migraciju po broju zahteva za azil. Pretežno je reč o Romima koji traže azil u više nemačkih opština nakon što im neki od prethodnih zahteva budu odbijeni. Azil se u Nemačkoj dodeljuje samo političkim prognanicima, ali ne i ekonomsko ugroženoj kategoriji društva u koju se ubrajaju Romi sa Balkana.

Zoran Gavrilović, analitičar Biroa za društvena istraživanja tvrdi da su ekonomski problemi romske populacije posledica činjenice da ona nema adekvatne političke predstavnike u Srbiji. „Svim strankama u Srbiji trebaju politički glasovi Roma, jer oni čine najbrojniju manjinu. Ali, nikome nisu potrebni romski problemi. Politički aktivizam kod društveno marginalizovanih grupa je veoma slab. Romi ili učestvuju u kriminalu ili su žrtve korupcije i kriminala i zato moraju da migriraju“, komentariše Gavrilović.

Romi u Makedoniji u „sendvič poziciji“

Visoko na skali nemačkih statistika nalaze se i romski azilanti iz Makedonije. Nevladina organizacija“Civil“ iz Skoplja beleži da je govor mržnje izuzetno prisutan u medijima i neformalnim društvenim mrežama. Predmet progona su pripadnici manjina, a u sudskim procesima su njihove presude znatno strože i drastičnije u odnosu od onih koji čine etničku većinu, tvrdi šef „Civila“, Džabir Derala. „ Romska populacija je u „sendvič poziciji“. Odnosi dve najveće etničke zajednice, Makedonaca i Albanaca, u konstantnim su tenzijama. Pri svakom obliku nasilja, Romi uvek budu najoštećeniji, jer o njima niko ne vodi računa“, poručuje Derala.

I novinarima nedostaje sigurnost na Balkanu

Da države Zapadnog Balkana (za sada) još uvek ne mogu biti proglašene sigurnim zemljama, potvrđuje i činjenica da ugrožene nisu samo manjine, već i oni koji zastupaju drugačija mišljenja. Primer su novinari koji istražuju i pišu o korupciji, organizovanom kriminalu i upletenosti politike u kriminal. Na aktuelnoj listi o slobodi medija organizacije „Reporteri bez granica“ Makedonija zauzima 123. mesto , Crna Gora 114. (od ukupno 180 analiziranih zemalja širom sveta). Analitičar Zoran Gavrilović tvrdi da u Srbiji uopšte ne postoji istraživačko novinarstvo, jer se desio krah medijske tranzicije. Mediji su svedeni na biltenizaciju, o funkcionerima, političkim strankama i svim bitnim društvenim akterima izveštava se na nekritičan i izuzetno pozitivan način. „Vama niko ne preti smrću ako se bavite istraživačkim novinarstvom, ali vaše članke niko neće da objavi. Zato niko i ne istražuje“, ocenjuje Gavrilović.

Iz nemačke vlade, međutim, poručuju da su detaljno ispitali situaciju na terenu, pre nego što su doneli odluku o svrstavanju Bosne i Hercegovine, Srbije i Makedonije na listu sigurnih zemalja. Podsećaju da su sve tri države svrstane u istu kategoriju i u susednoj Francuskoj, Belgiji, Luksemburgu, Austriji i Švajcarskoj. Na listu sigurnih zemlja nemački demohrišćani nastoje da stave Albaniju i Crnu Goru, međutim tome se protive njihovi koalicioni partneri, socijaldemokrate. Pregovori su u toku!