Grčka: 200. godišnjica revolucije protiv Osmanlija

Proslava ovog jubileja je u Grčkoj bila drugačije zamišljena. Sanjalo se o seoskim slavljima, školskim paradama, proslavi sa mnogim gostima, posebno iz Engleske, Francuske, Nemačke i Rusije – zemalja u kojima su u XIX veku postojali pokreti koji su gajili ljubav prema helenskoj kulturi.

Ljudi su želeli da godišnjicu proslave s radošću, ponosom i samopouzdanim pogledom u budućnost, posebno deset godina od početak državne dužničke krize. 2021. je trebalo da bude godina sećanja na 200 godina od grčke revolucije, a vrhunac slavlja trebalo je da bude 25. marta. Ali, korona je sve poremetila.

- pročitajte još: Grčka i Turska: sukob nije nerešiv

Ovog četvrtka se u Atini održava vojna parada, ali bez gledalaca, bez dece, bez zastava i bez oduševljenja. Oklopna vozila proći će ulicama praznog grada, kao u distopijskom filmu Ludi Maks. Grčka, američka i francuska oklopna vozila predstavljaju svoje akrobatske sposobnosti publici, koja sve prati pred malim ekranima. Ppored toga, naravno, turskim susedima pokazuju, koliko su jaki nekadašnji podanici nakon 200 godina.

- pročitajte još: Grci i Turci – komplikovano prijateljstvo

Nekadašnja ideja grčke vlade i premijera Kirijakosa Micotakisa bila je da se 25. marta kao počasni gosti pozovu državnici Velike Britanije, Francuske i Rusije. Jer, ove tri sile su pomogle Helenima da izbore pobedu nad osmansko-egipatskom flotom u Navarinskoj bici u oktobru 1827, koja je bila put ka njihovoj istinskoj slobodi. Ova bitka u zalivu Navarino (Pilos) važi kao početak kraja Osmanlijskog carstva – i mnogo je doprinela da se Grčka etablira kao prva nezavisna zemlja na Balkanu.

Princ Čarls i ruski premijer

Ali, u sprovođenju ideje da se jubilej proslavi sa državnicima triju država bilo je poteškoća i to ne samo zbog Kovida-19. Ruski predsednik Vladimir Putin u startu je odbio poziv. Večna kraljica Elizabeta II nikada nije htela da poseti zemlju svog supruga. Samo je Emanuel Makron odmah potvrdio posetu – dok nije protekle nedelje u Francuskoj uveo strogi lokdaun i u kratkom roku otkazao posetu.

Tako da je od prvobitnog plana preostala poseta princa Čarlsa sa suprugom Kamilom i premijera Rusije Mihaila Mišustina. Osim njih u poseti je i francuska ministarka odbrane, Florans parli i naravno kiparski predsednik Nikos Anastasiadis. 

Pikantno je i to da će Anastasiadis i Micotakis, neposredno nakon vojne parade u praznoj Atini, učestvovati na video-samitu Evropske unije. Na samitu će se uglavnom govoriti o pandemiji, ali i o još jednoj temi, koja je u širem smislu vezana za jubilej 200. godišnjice revolucije – o vezama između Evropske unije i Turske.

Stroge mere bezbednosti

Uprkos strogim ograničenjima zbog pandemije korona virusa i praznim ulicama, za zaštitu visokih gostiju angažovano je 4.000 policajaca. Od juče ujutro (24.3.) iznad Atine je postavljena tzv. bezbednosna mreža. Čak su raspoređeni i snajperisti oko Trga Sintagma, dok policijske bespilotne letelice i helikopteri konstantno kruže nad glavnim gradom Grčke.

Sva važna raskršća se predano kontrolišu, koriste se uređaji za deaktiviranje mobilnih telefona i specijalni policijski psi za otkrivanje eksploziva. Policija je odlučna da pravovremeno protera sve osobe, koje bi eventualno pokušale da se približe prostoru gde se održava parada, s obzirom da običnim građanima nije dozvoljen pristup.

Ali, proslava jubileja se uglavnom ne odnosi samo na bezbednost, već na radost, poklone i geste. Prvi poklon za 200. godišnjicu stigao je još u ponedeljak (22.3.) u Atinu: francuski parlament poslao je retku tapiseriju iz 18 veka, na kojoj je prikazana Rafaelova „Atinska škola“, kao pozajmicu grčkom parlamentu. Mnoge zemlje su najavile da će ovog četvrtka povodom proslave grčke nezavisnosti svoje najvažnije, ili najpopularnije građevine osvetliti plavo-belo, bojama grčke zastave.

Plavo-beli Nijagarini vodopadi

Društvenim mrežama već danima kruže fotografije u plavo belo osvetljene Opere u Sidneju. Danas će plavo-belo da se osvetle zgrade parlamenta u Bukureštu i Varšavi, kao i Olimpijski toranj u Minhenu i Rajnski toranj u Diseldorfu. Kanada želi da plavo-belo osvetli Nijagarine vodopade, Belgija će Manekena Pisa (Dečaka koji piški) da obuče kao grčkog ustanika.

Svet želi da sa Grcima proslavi 200-godišnji jubilej – i to i pokazuje. Posebno zemlje koje imaju dugu tradiciju ljubavi prema helenskoj kulturi ili one sa brojnom grčkom dijasporom. Nemačka spada u obe kategorije. Ali, iako je sigurno najpoznatiji obožavalac helenske kulture bio Britanac, pesnik Lord Džordž Bajron, ipak je najveći broj ne-Grka koji su se borili i poginuli tokom revolucije za grčku nezavisnost bili Nemci.

Možda su bili inspirisani Johanom Volfgangom fon Geteom, koji je svoju blistavu vezu sa Grčkom ovekovečio u svom delu „Ifigenija na Tauridi“ i sa poznatim stihom: „Mnogih dana sam stajao na obali i dušom tražio zemlju Grka“. 

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu