Gvantanamo ponovo stiže Štajnmajera

Frank-Valter Štajnmajer bio je šef kancelarskog Ureda svog dugogodišnjeg prijatelja Gerharda Šredera. Ta je funkcija, na nivou ministarske, u političkom Berlinu veoma značajna jer podrazumeva i koordinaciju tajnih službi. Tako će na Štajnmajerov sto u septembru 2002. godine stići ponuda iz Amerike: u zloglasnom zatvoru Gvantanamo, na Kubi, Amerikanci su držali Murata Kurnaza iz Bremena. Uhvatili su ga u Pakistanu i smatrali teroristom. Ubrzo su američka CIA i nemački BND utvrdili da je Kurnaz nevin pa je Štajnmajeru ponuđeno da bude vraćen u Nemačku. Ovaj je odbio.

Za Murata Kurnaza, danas 34-godišnjaka, to je značilo još četiri užasne godine u Gvantanamu uz svakodnevna mučenja srednjovekovnim metodama. Pušten je tek 2006. kada je Šredera na čelu vlade zamenila Angela Merkel. „Do dana današnjeg se Frank-Valter Štajnamajer nije javio, do danas se nije izvinio“, rekao je Kurnaz preko svog advokata za list Tagescajtung. I danas je, dodaje, „otvorena rana, bezgranično razočaranje što me je Nemačka napustila u nevolji“.

Slučaj je ponovo zanimljiv jer je Štajnmajer zajednički kandidat vladajuće koalicije za predsednika Nemačke, a to je funkcija na kojoj se traže osobe bez repova i moralnih mrlja. „Trebalo bi da očisti svoju listu grehova pre nego što postane predsednik“, poručio je Kurnaz. Njegov advokat Bernhard Doke je za DW izjavio: „Gest izvinjenja se i dalje duguje i mi ne isključujemo mogućnost da Štajnmajer – uz dodatno razmišljanje – može doći do drugačijeg i boljeg zaključka. Ne prestajemo da se nadamo tome.“

„Gde je Osama bin Laden?“

Kurnaz je rođen u Bremenu sa turskim državljanstvom. Tokom 2001. je nekoliko puta putovao u Pakistan da bi izučavao islam. Lokalne snage reda su ga uhapsile tokom rutinske kontrole – bilo je to neposredno nakon terorističkih napada na Njujork i Vašington. Lokalna policija ga je u zamenu za novčanu nagradu predala Amerikancima. Kurnaz, tada tek 19-godišnjak, držan je i ispitivan u zatvoru u avganistanskom Kandaharu da bi početkom 2002. bio prebačen u Gvantanamo. Tamo je držan pet godina bez ikakve optužnice.

„Američki islednici su me nekoliko sedmica pitali ista pitanja: gde je Osama bin Laden? Da li sam u Al Kaidi?“, napisao je Kurnaz kasnije u jednom članku za Njujork tajms o mesecima u avganistanskom zatvoru. „Ne, rekao sam im, nisam u Al Kaidi. Ne, nemam pojma gde je Bin Laden. Molio sam ih da pozovu Nemačku i raspitaju se ko sam.“ Dalje piše: „Tokom ispitivanja su mi zaranjali glavu u vodu i udarali me u stomak. Jednom sam lancima vezan za ruke i tako obešen za plafon. Visio sam danima. Ponekad bi doktori proverili da li sam OK. Onda bi me opet obesili. Bol je bio neizdrživ.“

Mučenje je postalo još gore kada je prebačen u zloglasni Gvantanamo: „Bilo je više prebijanja, beskrajni boravak u samici, ledene temperature i ekstremna vrelina, dani nametnute nesanice“, napisao je Kurnaz. „Pričao sam moju priču uvek iznova – kako se zovem, ko mi je porodica, zašto sam bio u Pakistanu. Ništa ih nije zadovoljavalo. Shvatio sam da moje islednike istina uopšte ne zanima.“

Štajnmajer se ne kaje

Kurnazovom advokatu je tada poručeno da Berlin navodno ne može da reaguje jer je njegov klijent turski državljanin. Sa druge strane, Ankara je odbijala da reaguje jer Kurnaz nikada nije živeo u Turskoj. Pa ipak, nemačkim obaveštajcima iz BND-a dozvoljeno je da u septembru 2002. pričaju sa Kurnazom u Gvantanamu (svog advokata je ovaj mladić prvi put video tek 2004). Sudeći prema izveštaju Evropskog parlamenta iz 2007, CIA i BND su već tada zaključili da je Kurnaz potpuno nevin i hteli da ga prebace nazad u Nemačku. Štajnamjer je to odbio. U izveštaju Evropskog parlamenta se navodi da je Štajnmajer odbio da svedoči o tome, baš kao i tadašnji šef BND-a.

Advokat Bernhard Doke smatra da je to bila politička odluka koja nije imala veze sa turskim državljanstvom njegovog klijenta. Kurnaz je uostalom ceo život proveo u Nemačkoj, tu su mu bili porodica i prijatelji, pa je bilo i logično da se vrati u Bremen. „Nemačka je mogla da kaže: naravno da ćemo ga uzeti, bez obzira na državljanstvo, i drago nam je da činimo taj humanitarni gest – mogli su dakle da spasu nekoga od mučenja i oduzimanja ljudskih prava“, kaže Doke.

„Štajnamjer nikada nije sporio da je učestvovao u donošenju odluke“, dodaje advokat, „već je samo rekao da je to bila ispravna odluka jer je Kurnaz bio bezbednosni rizik. Ali to nije tačno jer je već 2002. postojao nepodeljeni stav da je Kurnaz i nedužan i bezopasan.“ Kada je Evropski parlament objavio izveštaj, Štajnmajer je u intervjuu za nedeljnik Špigel rekao: „Ni danas ne bih doneo drugačiju odluku. Zamislite samo šta bi se desilo da je došlo do napada i da onda ispadne da smo mogli da sprečimo taj napad.“

Danas, devet godina kasnije, Ministarstvo spoljnih poslova nije našlo za shodno da odgovori na upit Dojče velea o ovoj temi. Kurnaz nikada nije dobio izvinjenje ili materijalnu odštetu za pet užasnih godina. Ni od Sjedinjenih Država, ni od Nemačke.