Hapšenje Orića – administrativna greška?

„Svake godine uoči 11. jula Beograd učini nešto kako bi relativizovao genocid nad Bošnjacima“, smatra načelnik opštine Srebrenica Ćamil Duraković. On je, zajedno sa Naserom Orićem, priveden na švajcarskoj granici, ali je kasnije pušten. Duraković kaže da je bio podvrgnut „ponižavajućem tretmanu“ švajcarske policije, iako je kao predstavnik delegacije Bosne i Hercegovine imao svu potrebnu dokumentaciju, važeće putne isprave i službene pozive za obeležavanje dvadesete godišnjice genocida u Srebrenici. Načelnik opštine izjavio je da je Naser Orić, navodno, uhapšen na osnovu crvene interpolove poternice koju je raspisao Beograd. Međutim, zvaničnici Srbije još nisu potvrdili da li će od Švajcarske tražiti njegovo izručenje. Za hapšenje su, ističu, čuli preko medija.

Iznenađeni su i članovi Orićevog advokatskog tima. Nije im jasno na osnovu koje poternice je uhapšen bivši komandant Armije BiH u Srebrenici. Advokatkinja Lejla Čović ističe da je Interpol trebalo da izbriše poternicu koju je Srbija raspisala za Orićem u januaru 2014. godine. „Iznenađeni smo da je uhapšen jer ta poternica nije na snazi. Mi smo ranije dobili potvrđenu informaciju iz Interpola da je poternica povučena. Ministarstvo odbrane BiH je 17. februara 2014. godine uputilo protestnu notu Interpolu, tako da sigurnošću mogu da kažem da je Interpol ukinuo tu poternicu“, izjavila je Lejla Čović za agenciju „Anadolija“.

Čemu služi protokol o saradnji tužilaštava BiH i Srbije?

Advokatski tim Nasera Orića ne isključuje mogućnost da su švajcarske vlasti u ovom slučaju počinile „administrativnu grešku“, propustivši da izbrišu poternicu iz sistema. Orićeva pravna zastupnica Vasvija Vidović dodaje da je moguće i da su srpske vlasti nakon protesta BiH i brisanja te poternice, ponovo izdale poternicu „što bi bilo suprotno normalnoj diplomatskoj komunikaciji između država“.

Glavna urednica Balkanske istraživačke mreže (BIRN) BiH, Erna Mačkić podseća da su BiH i Srbija potpisale protokol o saradnji tužilaštava, ali da tim dokumentom nije definisano da li će te institucije obustaviti istrage za ratne zločine ukoliko su one već pokrenute. „Ni jedna ni druga zemlja ne izručuju svoje državljane, već samo razmenjuju dokaze. To znači da mogu da ustupe jedna drugoj predmete, ali ne i da obustave poternice. Srbija u ovom slučaju nije obustavila poternice za ratne zločine protiv državljana BiH i sada bi trebalo sačekati odluku švajcarskih organa. Orić je tek uhapšen. Moguće je da se i u ovom slučaju ponovi ono što se dešavalo u slučajevima Jovana Divjaka i Ejupa Ganića“, kaže Erna Mačkić za Dojče vele.

Pravni ekspert Damir Arnaut, koji je pred londonskim sudom zastupao bivšeg člana Predsedništva BiH Ejupa Ganića, kaže da se radi o „gotovo identičnim situacijama“. „Haški tribunal je u oba slučaja rekao šta je imao reći. Sudovi u Londonu i Beču su, u slučajevima Ejupa Ganića i Jovana Divjaka, ocenili da se radi o politički motivisanim procesima od strane Srbije. Uopšte ne sumnjam da je i u slučaju gospodina Orića ista stvar u pitanju. Uveren sam da će i u ovom slučaju nadležnim organima Švajcarske imati ko da pokaže da se radi o politički motivisanom procesu od strane pravosuđa Srbije. Siguran sam da će, prilikom odlučivanja o Naseru Oriću, švajcarski organi uzeti u obzir i slučajeve u Londonu i Beču“, kaže Arnaut.

Podeljene reakcije u BiH

Na vest o hapšenju Nasera Orića reagovala su udruženja žrtava iz oba entiteta BiH, kao i političke stranke. Predsednica Udruženja „Majke enklava Srebrenica i Žepa“ Munira Subašić smatra da je reč o „nameštaljci“ kojom se nastoji da omalovaži predstojeće obeležavanje dvadesete godišnjice genocida koji je nad Bošnjacima u Srebrenici jula 1995. godine počinili bivša Vojska i Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske. „Da je Naser kriv, to bi dokazali i u Hagu“, tvrdi Subašić.

Predsednik Organizacije porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila RS Nedeljko Mitrović zadovoljan je zbog hapšenja Orića. Mitrović to vidi kao „početak utvrđivanja istine o zločinima nad Srbima“. „Mi znamo za velike zločine koje je on činio u Podrinju i nadam se da Srbija sada neće podleći međunarodnom pritisku“, rekao je Mitrović.

U automobilu koji je na granici sa Francuskom u sredu (10.5.) zaustavila švajcarska granična policija, pored Nasera Orića i Ćamila Durakovića, bio je i potpredsednik Skupštine opštine Srebrenica Hamdija Fejzić koji je takođe pušten nakon ispitivanja. Trebalo je da oni Švajcarskoj i Danskoj učestvuju u obeležavanju dvadesete godišnjice genocida u Srebrenici.

Oriću je 2009. godine pred Haškim sudom suđeno za ratne zločine. Apelaciono veće tada je zaključilo da „nema sumnje da su teški zločini počinjeni nad Srbima u Srebrenici u periodu od septembra 1992. do marta 1993. godine“, ali da „dokaz da su zločini počinjeni nije dovoljan za izricanje kazne pojedincu“. Naser Orić je pravosnažnom presudom oslobođen svih optužbi i pušten na slobodu.