Haradinaj dovodi u pitanje kredibilitet EU
18. decembar 2018.
Premijer Kosova Ramuš Haradinaj i zvanično je postao enfant terrible Brisela. Tačnije, tako bi se mogao oceniti njegov odnos sa šeficom diplomatije Evropske unije Federikom Mogerini.
Oba sastanka Saveta za stabilizaciju i pridruživanje EU i Kosova kojima je predsedavala Mogerinijeva, a prisustvovao Haradinaj, zavšena su otkazivanjem zajedničkog pojavljivanja pred medijima.
I dok evropska strana uvek nađe diplomatski odgovor za datu situaciju u vidu „promenjene agende“ ili „zajedničkog dogovora“, izvori koji su prisustvovali njihovom sastancima govore o „napetoj atmosferi“, pa čak i o „direktnim verbalnim duelima“.
Haradinaj: Nastavljamo da živimo u getu
Prošle godine kamen spoticanja bio je zahtev Haradinaja za većim učešćem SAD u dijalogu Beograda i Prištine, što je Federika Mogerini, kao EU-posrednica u dijalogu, shvatila kao kritiku njenog rada. Ove godine, premijer Kosova kritikovao je EU zbog neispunjenog obećanja vizne liberalizacije. „Ispunili smo sve uslove i nastavljamo da živmo u getu. To je nepravedno“, izjavio je Haradinaj.
Istovremeno, Kosovo se, sa Haradinajem na čelu, još jednom oglušilo o zahtev EU da se suspenduju tarife od 100 procenata uvedene na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine. „Nema više vremena za delimična rešenja. Isto važi i za tarife. One se ne mogu rešiti pojedinačno. Tažimo rešenje koje podrazumeva međusobno priznanje i stolicu u UN“, izjavio je Ramuš Haradinaj izlazeći sa sastanka delegacija EU i Kosova u Briselu.
Bez kompromisa
Potpredsednica Evropske komisije Federika Mogerini i komesari za pregovore o pristupanju Johanes Han i trgovinu Sesilija Malmstrom su, pred sastanak Saveta EU-Kosovo. poslali Ramušu Hardinaju pismo sa zahtevom da se trgovinski problemi između Srbije i Kosova rešavaju u „specifičnom formatu“, a da Priština, u znak „dobre volje“, suspenduje uvedene tarife na uvoz iz Srbije i BiH.
I ovoga puta zahtev Brisela ostao je bez, ne samo pozitivnog, već i bez kompromisnog odgovora Prištine. To sa jedne strane dovodi u pitanje kredibilitet EU kao posrednika u dijalogu Beograda i Prištine i garanta primene dogovorenih sporazma, dok sa druge stane jača poziciju Ramuša Haradinaja koji se unutar Kosova sve više doživljava kao zaštitnik zemlje od navodno Srbiji naklonjenog stava EU, pa i same Federike Mogerini.
I dok je Mogerinijeva u zgradi Saveta EU otkazivala konferenciju za novinare sa kosovskim premijerom, predstavnici Srbije, koji kao da ni sami ne mogu da se načude ideji da „nisu svi protiv njih“, u Evropskoj komisiji su potpisali novi paket evropske pretpristupne pomoći.
Ministarka za evrointegracija Srbije Jadranka Joksimović tom prilikom je poručila da Beograd nastavlja da bude fokusiran na sopstveni razvoj, saradnju, poštovanje principa i dobrobit svojih građana. Svoje kritike na račun jednostranih poteza Kosova Beograd je ovoga puta preselio iz Brisela u Njujork na zasedanje Saveta bezbednosti UN.
Šta je ostalo od „ključne“ godine?
Pitanje odnosa Evropske unije i Kosova bila je i jedna od tema na poslednjem samitu lidera EU u 2018. godini. Visoka predstavnica bila je pozvana da predstavi situaciju, a kako diplomatski izvori navode, Federika Mogerini se tom prilikom složila sa ocenom da „problemi postoje“ i najavila da će se njima pozabaviti upravo na sastanku Saveta za stabilizaciju i pridruživanje EU i Kosova – koji se, kako smo videli, završio bez rezultata.
Trgovinska kriza izazvana merama Kosova protiv uvoza proizvoda iz Srbije i Bosne i Hercegovine, prelila se preko granica bilatralnih trgovinskih odnosa i dovela u pitanje oživljavanja projekta Regionalne ekonomske zone, ali i eventualni završetak procesa sveobuhvatne normalizacije odnosa Beograda i Prištine. I to sve u trenutku kada EU i Zapadni Balkan sumiraju rezultate 2018. godine koja je bila najavljivana kao „ključna“ za napredak u evrointegracionim procesima zapadnobalkanske šestorke.
Šefica EU-diplomatije je i pred kraj ove godine, kao i prošle, pozvala partnere sa Zapadnog Balkna na neformalni sastanak u Briselu. Na sastanku premijera Zapadnog Balkana 2017. godine Mogerinijeva je ukazala na „jedinstvenu priliku za napredak regiona u 2018. godini“.
Božični balkanski ručak u Briselu
O postignutom napretku, ali možda više o novonastalim problemima, u sredu (19.12.) u Briselu razgovaraće tri predsednika i tri premijera sa Zapadnog Balkana. Iako u EU kažu da takav format nije ništa neuobičajno, upadljiivo je to da su na sastanak pozvani predsednici, a ne premijeri Srbije i Kosova i Crne Gore, tim pre što se predsednica Vlade Srbije Ana Branbić baš tog dana nalazi u zvaničnoj poseti Briselu.
Za EU, predsednik Kosova Hašim Tači slovi za legitimnog, ali i poželjnog predstavnika Kosova u dijalogu. Za razliku od nepopustljivog Haradinaja, Brisel u Tačiju vidi nekoga s kim može da se pregovara. Ono što jeste problem, a čega je i EU svesna, to je političko razmimoilaženje stavova predsednka i premijera Kosova.
Tako su od Federike Mogerini pozivnice za ručak u sredu 19. decembra u Briselu dobili Aleksandar Vučić, Milo Đukanović, Hašim Tači, Zoran Zaev, Dens Zvizdić i Edi Rama. Namera je valjda da poslednji sastanak i poruka sa Zapadnog Balkana i EU u 2018. godini ipak budu pozitivni. To možda priliči praznicima, ali ne i konkretnoj situaciji u regionu.