Haris, Vitmer, Obama: Ko bi mogao da zameni Bajdena?
13. jul 2024.Američki predsednik Džo Bajden nastavio je da ređa gafove kada je predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog nazvao „Putinom“.
To je mnoge učvrstilo u stavu da Bajden više nije kadar da bude predsednik, čak ni da pobedi izazivača Donalda Trampa.
Njihovo prvo televizijsko sučeljavanje ispalo je katastrofalno za sadašnjeg predsednika. Bajden (81) često je izgledao zbunjeno i govorio neovezano, dok Tramp (78) nije imao takvih problema.
To je izazvalo zabrinutost i kod potencijalnih birača i kod stranačkog vođstva demokrata. Iako je stranačko vođstvo složno stalo iza Bajdena, a predsednik u jednom intervjuu rekao da ga samo Bog može podstaći da odustane, ipak se nagađa o mogućim kandidatima koji bi se mogli suprotstaviti Trampu na izborima u novembru.
Predstavljamo one koji su na vrhu tog nezvaničnog spiska.
Kamala Haris
Bajdenova potpredsednica Kamala Haris (59) je najlogičniji izbor. Na izborima 2020. ona je ušla u istoriju kao prva žena, prva tamnoputa i prva osoba indijskog porekla koja je preuzela dužnost američke potpredsednice.
Ali Haris od početka ima poteškoća da se etablira kao liderka nezavisna od Bajdena. U prvim danima poveren joj je zadatak da odgovori na masovno useljavanje iz Latinske Amerike, što je Sizifov posao.
Kod obuzdavanja migracije Haris je potpuno zakazala, što Trampov izborni tim vešto koristi protiv nje.
Od 2023. Haris se pojačano zalaže za pravo na abortus. U martu ove godine je kao prva potpredsednica posetila jednu kliniku za abortuse. Kao žena i dete useljenika s Jamajke i iz Indije uspela je da pridobije podršku većeg broja crnaca i birača čiji su koreni na indijskom potkontinentu.
Istovremeno, ona i dalje radi svoj posao u Kaliforniji kao državna tužiteljka, zbog čega je delovi levice napadaju kao „policajku“, što je negativno uticalo i na njena nastojanja oko kandidature za predsednicu 2019. godine.
Državni tužilac je u Sjedinjenim Državama funkcija koja je kombinacija ministra pravde i glavnog državnog tužioca.
Haris ima bitnu prednost u odnosu na sve druge kandidate za zamenu Bajdena. S obzirom da je već Bajdenova potpredsednica, mogla bi u slučaju sopstvene kandidature da ima legalan pristup novcu koji su njih dvoje prikupili za predsedničku kampanju. Sakupljen je iznos od oko 91 milion dolara.
Drugi političari bi se najpre morali potruditi oko prikupljanja novca. Ako ne bi mogli da sakupe dovoljno, bili bi u lošijem položaju u odnosu na već etablirani Trampov tim.
Grečen Vitmer
Guvernerka Mičigena Grečen Vitmer (52) jedna je od najaktivnijih u Demokratskoj stranci. Ona je u Mičigenu progurala nekoliko progresivnih zakona, recimo veće poreske olakšice za siromašne porodice, bolju zaštitu LGBTQ+ zajednice, mere za strožu kontrolu oružja i obezbeđenje novca kako bi se autoindustrija u Detroitu učinila manje štetnom za okolinu.
Godine 2020. bila je suočena s urotom desnih ekstremista koji su nameravali da je otmu i da joj „sude“ joj jer su smatrali da su njene za vreme pandemije u Mičigenu bile previše stroge.
Samo devet dana nakon hapšenja urotnika, Tramp je u Mičigenu održao skup na kojem je ponovio kritike na račun Vitmer i poveo skandiranje: „Lock her up“ – „Uhapsite je“.
To je slogan koji su Trampove pristalice skandirale u predizbornoj kampanji 2016. protiv Hilari Klinton.
Vitmer je u Mičigenu, jednoj od takozvanih swing states (većinu ponekad imaju Demokrate, ponekad Republikanci), i dalje omiljena i verovatno će se 2028. kandidovati za predsednicu SAD.
Nakon nedavnog sučeljavanja Bajdena i Trampa, anonimni izvori tvrde da se Vitmer požalila da Bajden sada nema šanse da pobedi u Mičigenu.
Vitmer je to opovrgla. „Ponosna sam što podržavam Džoa Bajdena kao našeg kandidata i sto odsto sam uz njega na zadatku da se pobedi Donald Tramp“, navela je u saopštenju.
Gevin Njuzom
Kalifornijski guverner Gevin Njuzom (56) branio je Bajdena nakon TV sučeljavanja i odbacio zahteve za njegovim povlačenjem.
„Čovek ne okreće leđa [svom kandidatu] samo zbog jedne jedine stvari. Koja stranka čini tako nešto?“, pitao je Njuzom.
Iako izgleda da je odlučan da ignoriše nagađanja o Bajdenovom nasledniku, upravo zbog toga njega često pominju kao mogućeg kandidata. Dolazi iz biznisa i bio je gradonačelnik San Franciska, pre nego što je postao guverner Kalifornije, najmnogoljudnije i jedne od najbogatijih američkih saveznih država, a na tu dužnost je ponovo izabran.
Ali, Trampov tim bi lako mogao da upotrebi Njuzomove poslovne veze i njegovu političku karijeru. Posebno kod tema kao što su vrlo prisutno beskućništvo u njegovoj saveznoj državi i porast krađa u prodavnicama u San Francisku.
Džej Robert Pricker
Džej Robert „JB“ Pricker (59), guverner Ilinoisa, rođen je u jednoj od najbogatijih porodica na svetu. On je naslednik imovine hotela Hajat i, po procenama magazina Forbs, raspolaže imovinom vrednom oko 3,5 milijarde dolara.
Pricker odavno imovinu koristi kako bi podržavao svoju kao i predizborne kampanje Demokratske stranke.
Pre šest godina postao je guverner. Od tada se zalagao za progresivnu politiku na području zakona o oružju, prava LGBTQ+ osoba, abortusa, useljavanja i minimalne plate.
Pit Butidžidž
Sadašnji američki ministar saobraćaja Pit Butidžidž bio je relativno neupadljiva politička figura pre nego što se 2020. kandidovao za predsedničku dužnost i nakon toga obezbedio mesto u Bajdenovoj administraciji.
A njegova karijera pre toga bila je impresivna. Nakon završetka studija na Harvardu, Butidžidž je studirao na Oksfordu i radio u konsultantskoj firmi Mekinsi.
Za vreme osmogodišnje karijere u američkoj mornarici bio je između ostalog šest meseci stacioniran u Avganistanu gde je bio oficir zadužen za informisanje.
Gradonačelnik Saut Benda postao je 2011. godine, vodeći tako ovo mesto sa oko sto hiljada ljudi u Indijani. Bio je jedan od prvih homoseksualaca koji su kandidovali za predsedničku dužnost. Butidžidž je s 42 godine najmlađi kandidat na ovom spisku.
Mišel Obama
Nekadašnja prva dama Mišel Obama, supruga bivšeg predsednika Baraka Obame, jedina je kandidatkinja na ovom spisku koja nikad nije imala neku političku funkciju.
Ali, ona je i jedina koja u ispitivanjima javnog mnjenja jasno nadmašuje Trampa, ako bi kandidovala za predsednicu. Prema ispitivanju agencije Ipsos od početka jula, ona bi osvojila 50 odsto glasova, Tramp bi osvojio 39 odsto.
Mišel Obama je u više navrata rekla da nije zainteresovana za predsedničku kandidaturu. Ali, ako je američka politika nešto pokazala, onda da ništa nije toliko neverovatno da bi ga se moglo unapred isključiti.