Haški tribunal „menja kurs“

U četvrtak (29.8.) danski sudija Frederik Harhof izuzet je iz veća Haškog tribunala pred kojim se sudi lideru srpskih radikala Vojislavu Šešelju, optuženom za ratne zločine u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Vojvodini. Tu odluku donelo je posebno formirano veće koje je razmatralo osnovanost Šešeljevog zahteva da se sudija Harhof diskvalifikuje zbog pisma objavljenog u medijima u junu ove godine, u kojem izražava sumnju u nepristranost Haškog tribunala.

Posle serije oslobađajućih presuda, izuzeće sudije Harhofa još jedna je odluka koja nije donesena jednoglasno, nego većinom glasova. To jasno govori da među sudijama Tribunala koji vode postupke protiv optuženih za teške ratne zločine, ima nepomirljivih neslaganja, ako ne i sukoba. U tim okolnostima pravda i pravičnost prve stradaju.

Kritike na račun Teodora Merona

Sudija Harhof je u „pismu prijateljima“, koje su objavili svetski mediji, izrazio „duboku zabrinutost, svoju i kolega koje sreće u hodnicima Tribunala“, zbog oslobađajućih presuda hrvatskim generalima Gotovini i Markaču, načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilu Perišiću i šefovima tajne policije Srbije Stanišiću i Simatoviću. „Imam neugodan osećaj da je sud promenio kurs pod pritiskom vojnih establišmenata u pojedinim uticajnim državama“, napisao je sudija Harhof.

On postavlja konkretno pitanje: Da li su američki ili izraelski zvaničnici izvršili pritisak na sudiju Teodora Merona koji je i predsednik Tribunala? Sa svoje strane, Meron je izvršio snažan pritisak na „ostarelog turskog sudiju žalbenog veća Mehmeda Gineja“, kaže Harhof, da u poslednjem trenutku promeni mišljenje, kako bi se za Gotovinu i Perišića donele oslobođajuće presude većinom glasova 3:2.

„Da li je holandski sudija Alfons Ori, predsedavajući veću koje je oslobodilo Simatovića i Stanišića, takođe bio pod pritiskom američkog predsednika Tribunala? Čini se da je tako!“ – piše sudija Harhof, potkrepljujući svoje mišljenje činjenicom da je i ta odluka donesena tesnom većinom 2:1.

Šešelj iskoristio priliku

Pismo sudije Harhofa bio je povod da Vojislav Šešelj podnese zahtev za njegovo izuzeće iz veća. U zahtevu je naveo da sudija Harhof nije nepristrasan jer „robuje predrasudama da su Srbi učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, a nesrbi žrtve“. Zahtev za izuzećem prihvaćen je takođe većinom glasova.

Podsetimo, danski sudija je član pretresnog veća pred kojim se od 2007. do marta ove godine sudilo lideru srpskih radikala. Izricanje prvostepene presude zakazano je za 30. oktobar. Tužilaštvo je zatražilo kaznu od 28 godina zatvora, a optuženi, koji se sam brani, oslobađajuću presudu.

Lider radikala na slobodi?

Diskvalifikacija sudije Harhofa može da ima za posledicu puštanje na slobodu Šešelja bez presude. Šta na to mogu da kažu članovi 15 udruženja žrtava rata u Bosni i Hercegovini? Njihovi predstavnici zatražili su da se formira nezavisna komisija koja će ispitati navode iz pisma danskog sudije, kao i da predsednik Tribunala podnese ostavku. Umesto toga Harhof je ućutkan diskvalifikacijom – većinom glasova. Uz seriju oslobađajućih presuda kojim je obeležen drugi mandat Teodora Merona, jučerašnja odluka bolno potresa žrtve rata, koje sve glasnije postavljaju pitanje šta se stvarno dešava sa Haškim tribunalom i zašto on, kako diskvalifikovani sudija kaže, „menja kurs“.

Autor: Dževad Sabljaković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković