Hitler iz „porodičnog albuma“ i cvrčak u čokoladi

Nevolja sa lažnim vestima je što, čak i kad su raskrinkane, one ostaju da prave štetu. Neki ljudi će u njima videti potvrdu svojih stavova i nikad se neće obazirati na istinu.

Na političkoj sceni i društvenim mrežama se to odavno zloupotrebljava, recimo pred izbore za Evropski parlament. Tim DW koji se bavi fekt-čekingom proverio je nekoliko takvih lažnih vesti.

Podrška tetki

Nećakinje francuske desničarke Marine Lepen vode kampanju za Nacionalno okupljanje?

Ovo nije tačno. Evo o čemu se radi:

Politička kampanja može biti jako privlačna, recimo na TikToku. Onde su tokom aprila navodne nećakinje francuske desničarke Marin Lepen promovisale njenu stranku Nacionalno okupljanje. Kampanja je bila previše dobra da bi bila istinita.

Navodne nećakinje Amandin Lepen i Lena Marešal zapravo ne postoje. One su stvorene uz pomoć veštačke inteligencije. Ovo je otkriveno i komentarisano u francuskoj štampi i na TikToku.

Video je takozvani deepfake, odnosno računarski lažiran tako da deluje gotovo stvarno i tek vešto oko ili poseban softver mogu prepoznati prevaru.

Uz pomoć veštačke inteligencije su kreatori uspeli da projektuju i „podmlade“ lica Marine Lepen i njene prave nećakinje Marion Marešal na lica drugih osoba. Fiktivne nećakinje su predstavljene kao „ponosne Francuskinje“ koje obožavaju „svoju tetku“ Marin Lepen.

TikTok nalog @amandineeette imao je preko 32.000 pratilaca prema navodima francuskih medija, ali sada više nije dostupan, isto kao i nalog @lena.marechal.lepen.

Deluje da je vilj bio da se radikalna desnica prikaže kao privlačnijom mlađim biračima pred Evropske izbore.

„Čokolada sa cvrčcima“ u EU?

Nova pravila Evropske unije dozvoljavaju čokoladu sa čvrčcima?

Ovo je u najmanju ruku obmanjujuća tvrdnja. Evo o čemu se radi:

Cvrčak na zelenoj pozadini, pored dva komada čokolade i najava nove vrste čokolade pod nazivom „Celi cvrčak“ Riter športa: Ova objava iz januara 2023. izazvala je paniku na nekim društvenim mrežama.

Uzbuđenje se pokazalo kao nepotrebno. Najava je bila šala, što je u objavi naznačeno haštagom „fakesorte“. Mnogi korisnici su to međutim pogrešno shvatili, pa je kompanija još jednom pojasnila da se radi o marketinškom triku.

„Celi cvrčak“ je trebalo da podseća na čuvene vrste čokolade Riter športa, recimo onu na kojoj piše „Celi lešnici“.

Međutim, pozadina satirične objave je stvarna: Od prošlog januara u Evropskoj uniji kućni cvrčci zaista mogu biti korišćeni u hrani, kao izvor proteina.

U aprilu ove godine, samo dva meseca pre izbora za Evropski parlament, objava je ponovo podeljena na društvenim mrežama u Mađarskoj. Satira Riter športa je korišćena za kampanju dezinformacija o dozvoli Brisela po kojoj se u EU koriste sastojci za hranu na bazi insekata.

Ovaj primer pokazuje kako se slike i tvrdnje, izvučene iz konteksta, mogu koristiti za širenje nepoverenja prema EU i njenim institucijama.

Baba sa Hitlerom?

Baka predsednice Evropske komisije Ursule von der Lajen se rukuje sa Hitlerom na jednoj fotografiji?

Ovo nije tačno, a evo o čemu se radi:

„Nakon ovog susreta, moja draga baka mesec dana nije prala ruke.“ Ovaj citat, zajedno sa fotografijom iz navodnog porodičnog albuma predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, klasičan je primer politički motivisanih lažnih vesti.

Sve je objavio američki autor i aktivista Norman Finkelštajn na platformi X, gde ima pola miliona pratilaca.

Istorijska fotografija sugeriše da su preci sadašnje predsednice Evropske komisije bili simpatizeri nacista. I podaci o osobama na fotografiji i citat ispod fotografije su netačni.

Kako su to već dokazali brojni mediji, žena na fotografiji je istočnopruska seoska žiteljka po imenu Hildegard Cantop, a ne baka Ursule fon der Lajen.

Fotografija takođe ne potiče iz „albuma porodice Fon der Lajen“, kako je navedeno u objavi. Prikazuje nacistički skup iz 1937. godine i može se pronaći u Fotografskom arhivu istočne Prusije.

Mržnja i kritika prema Ursuli fon der Lajen mogu se videti i u drugim objavama američkog autora, gde je naziva „nacističkom princezom“ i „gospođom Genocid“.

Kad se lažiraju objave medija

List Bild objavio je članak pod naslovom „Tvrdi kandidat AfD-a za svoje osmoro dece duguje 82.784 evra za izdržavanje“?

Ovo nije tačno, a evo kako je došlo do lažne vesti:

Ova je naslovnica je trebalo dodatno da udari na skandal-majstora iz redova desničarske Alternative za Nemačku Maksimilijana Kraha. Onde je pisalo da Kraha navodno tuže bivše supruge jer duguje desetine hiljada evra za alimentaciju.

Članak izgleda kao da je objavljen na internet stranici bild.de.

U stvarnosti, taj članak nikada nije objavljen na portalu velikog nemačkog tabloida. Radi se o takozvanom „spufingu“ kada oni koji podvaljuju lažne vesti hoće da prikažu da „vest“ potiče iz pravog medija.

Efikasnost ove kriminalne metode pokazuje broj reakcija na internetu. Mnogi korisnici su poverovali da je članak stvaran, delili ga i komentarisali. Tek detaljnijim pregledom može se primetiti znak falsifikata.

Još jedan primer spufinga je članak „Zeleni su umrtvili Nemačku“ sa dizajnom nemačkog magazina Špigela. U članku se Zelenima prebacuje da borbom protiv klimatskih promena osiromašuju stanovništvo.

Ali, adresa na kojoj je navodno objavljen članak je spiegel.ltd umesto spiegel.de.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku