HIV najopasniji za mlade žene

Najpre dobra vest: nedelju dana uoči Svetskog dana borbe protiv side (1. decembar), Ujedinjene nacije informisale su o uspesima u borbi protiv te bolesti imunološkog sistema. Prema podacima UNAIDS-a – zajedničkog programa Ujedinjenih nacija za reduciranje HIV-a – skoro svaki drugi od ukupno 36,7 miliona zaraženih je na lečenju. To je oko tri miliona ljudi više nego pre dve godine. Samo u prvoj polovini ove godine lečenje je započelo milion ljudi. Ukratko, više ljudi nego ikada ranije dobija lekove koji mogu da im produže život.

Prema rečima šefa UNAIDS-a Mišela Sidibea, mogućnosti za sprečavanje i lečenje HIV-a nikada nisu bile dobre kao danas. Ipak za milione Afrikanaca epidemija znači postepenu smrtnu kaznu. U Africi, južno od Sahare, 2015. godine je bilo više od 25 miliona zaraženih virusom, od kojih je iste godine umrlo oko polo miliona ljudi.

To je jedan od razloga zašto je neophodan novi pristup. UNAIDS, naime, nastoji da ciljano radi na suzbijanju epidemije, te da više u obzir uzme životne uslove različitih starosnih grupa.

Deca sa HIV-om

Na svetskom nivou u međuvremenu manje od 30 odsto zaraženih žena virus prenosi na svoju decu. Preduslov je da uzimaju antiretrovirusne lekove. Ukoliko virus dalje prenose – 2015. godine oko 15.000 dece je bilo zaraženo – onda najčešće preko majčinog mleka. Problematično je to što je i dalje premalo HIV-testova za trudnice. U samo četiri od 21 problematične zemlje u Africi, majke mogu da testiraju svoju novorođenčad. UNAIDS nastoji da omogući više testova za trudnice i novorođenčad, terapije za bebe kao i pravovremenu dijagnozu.

Mlade žene, stari muškarci

Najrizičnija grupa su mlade žene između 15 i 24 godina. Prošle godine u svetu je tim virusom bilo zaraženo oko 7.500 žena nedeljno. Najčešće zaražene u južnoj Africi bile su devojke između 15 i 19 godina, oko 90 procenata. Zašto? Novi podaci iz južne Afrike pokazuju da se mnoge mlade žene zaraze HIV-om preko starijih muškaraca. Sa druge strane muškarci se zaraze tek kasnije tokom života.

UNAIDS tome želi da stane na put. Pored ustaljenih metoda, poput edukacije o sigurnom seksu, u izveštaju se spominju i preventivni lekovi za ovu rizičnu grupu, čije redovno uzimanje daje dobre rezultate.

Odrasli i visokorizične grupe

Problem je da se više od pet godina ne smanjuje broj odraslih osoba koje se zaraze HIV-om. Posebno problematično je u zapadnoj i centralnoj Africi. U odnosu na ostatak sveta, tamo oko 30 odsto zaraženih umire od posledica te bolesti.

Naročito su pogođeni muškarci, jer prema UNAIDS-izveštaju oni su ređe upoznati o zarazi od žena. U Kavazulu-Natal, u južnoj Africi, samo je 26 odsto muškaraca bilo upoznato s tim kakav HIV-status imaju i samo pet odsto muškaraca je uzimalo lekove.

Posebno ugroženi su muškarci iz takozvane „visokorizične grupe“: broj novih infekcija i dalje je u porastu kod ovisnika o drogama i kod homoseksualaca: 45 odsto ukupno inficaranih u svetu 2014. godine je bilo iz te grupe.

Ostariti sa HIV-om

Činjenica je međutim da zaraženi sa HIV-om danas znatno duže žive. Prošle godine 17 odsto odraslih zaraženih HIV-om, imalo je preko 50 godina. U industrijskim zemljama, 31 odsto. Tome su doprinele nove, bolje forme terapija. Uz pomoć njih, ljudi zaraženi HIV-om mogu da žive preko šezdeset godina. UNAIDS procenjuje da će se starosna grupa 50+ ubuduće povećati za 47 procenata.

Zaraženi se suočavaju sa brojnih problemima: godinama uzimaju lekove koji imaju snažne nus-pojave. Ili tokom godina postaju rezistentni na terapiju. Neretko pate i od propratnih bolesti, poput tuberkuloze ili hepatisa C. U izveštaju se zato traži više istraživanja i investiranje u jednostavnije i podnošljivije HIV-terapije.

Nazire li se kraj?

I pored velikih izazova, prema rečima šefa UNAIDS-a Mišela Sidibea, cilj će biti ostvaren. Do 2020. godine oko 30 miliona zaraženih dobiće odgovarajuću terapiju. Proširenje lečenja sa antiretrovirusnim lekovima doprinosi tome da se zaraženima sve više produžuje životni vek. 2015. godine 5,8 miliona obolelih bilo je starije od 50 godina. Dobri su izgledi da ih do 2020. godine bude oko 8,5 miliona.