Horor u crkvenom horu
19. jul 2017.
Aleksander Probst se 1968. upisao u treći razred škole poznatog hora dečaka Regensburger Domspatzen (Vrapčići katedrale iz Regenzburga). Nakon dve godine se ispisao i prešao u muzičku gimnaziju. U internatu hora svakodnevno je doživljavao poniženja, batine i zlostavljanja.
U gimnaziji je ušao u „tajnu grupu“ jednog vaspitača koji je, zajedno sa svojim štićenicima, u početku pio pivo, pušio i gledao pornografske filmove. Ubrzo nakon toga, on počinje da posećuje svoje štićenike i noću, u spavaonici internata, i da se zavlači dečacima u krevet. Aleksander Probst koji je tada imao 11 godina, bio je preko stotinu puta žrtva tih poseta. Kada je na kraju školske godine ispričao ocu što mu se dogodilo, odmah su ga ispisali iz škole. Tek 2010. Probst je odlučio da s tom istinom izađe u javnost. Otada se on, zajedno s ostalim žrtvama, bori za pravdu.
U utorak (18.7.) objavljen je izveštaj specijalne istražne komisije koja je došla do broja od 547 slučajeva zlostavljanja. Od toga je 500 dečaka pretrpelo fizičko nasilje, a u 67 slučajeva zabeleženo je i seksualno zlostavljanje. U izveštaju se kritikuje i ponašanje biskupije u Regenzburgu koja je godinama okretala glavu od takvih slučajeva. U to vreme je u toj biskupiji bio aktivan i brat bivšeg pape Benedikta XVI, Georg Racinger.
DW: Gospodine Probst, o zlostavljanjima u poznatom horu znalo se i pre nego što ste Vi izašli u javnost 2010. Zašto je to toliki skandal?
Aleksander Probst: Zato jer se više ništa nije moglo sakriti. Za crkvu više nije bilo povratka, sve je stajalo tu, crno na belo.
Te 2010. morali ste da se borite s pravim kampanjama koje je protiv Vas pokretala Rimokatolička crkva. Biskup Gerhard Miler optužio vas je da želite da „denuncirate crkvu“. Kako ste doživeli te napade?
Tada je zaista sve proključalo u meni. Smatrao sam da je sramotno to na koji način se patnja žrtava instrumentalizuje zbog sopstvene narcisoidnosti. Taj biskup je direktno štitio počinioce. Još je gore bilo kada je kasnije isti taj biskup napredovao u službi i postao rukovodilac Kongregacije za nauk vere. To je bilo tragikomično.
To se dogodilo pod papom Benediktom XVI koji je Milera postavio na poziciju na kojoj je između ostalog bio odgovoran i za rasvetljavanje slučajeva zlostavljanja. Aktuelni papa nije produžio Milerov mandat. Da li to za Vas predstavlja neku vrstu zakasnele zadovoljštine?
Bilo je potpuno jasno da to mora da se dogodi. To je posledica njegovog nečuvenog ponašanja i propusta.
Šta se sve promenilo u poslednjih sedam godina?
Dolaskom novog biskupa u Regenzburg Rudolfa Foderholcera, došlo je do promene u odnosu prema žrtvama koje su se do sada borile same. Od 2015. biskupija u punoj meri sarađuje s nama.
Jednom ste rekli da Vam nekakvo lično izvinjenje više nije toliko važno. Zašto?
Dugo je moja želja bila da mi se počinilac i lično izvini. Ali otkako sam mnogo toga saznao o njemu – to da je sve do devedesetih seksualno zlostavljao decu – shvatio sam da izvinjenje u stvari više i nije moguće. Osim toga, izvinio se biskup Federholcer i to mi je mnogo značilo.