Hostel Severne Koreje – u srcu Berlina
20. avgust 2019.
Ulica Glinkaštrase je u samom srcu Berlina. Sve je tu, na par koraka: Brandenburška kapija, bulevar Unter den Linden, trg Žendarmenmarkt... U toj četvrti hotelska soba košta bar 100 evra za noć. Ali u Siti hostelu Berlin u toj ulici soba se može dobiti i za 17 evra. Naravno da mnogi, naročito mladi gosti, žele tamo da odsednu – iako je jasno da taj hostel i nije preterano luksuzan.
Malo ko uopšte zna razlog zašto je tamo smeštaj tako jeftin, jer je objašnjenje i komplikovano pa i bizarno: ta zgrada je zapravo u vlasništvu ambasade Narodne Republike Severne Koreje. Tako dobar položaj je za novu zgradu ambasade Severna Koreja dobila još u doba bratske socijalističke Istočne Nemačke početkom sedamdesetih.
Ambasada je inače bilo zatvorena nakon ujedinjenja Nemačke i tek od 2001. je i Savezna Republika Nemačka uspostavila diplomatske odnose sa Severnom Korejom. Severnokorejske diplomate su se vratile u Berlin, ali posla jedva da ima. Malo je zvaničnih gostiju iz Severne Koreje koji bivaju pozvani u Nemačku, a i drugi bilateralni odnosi gotovo i da ne postoje. Zgrada je bila prevelika za ambasadu i zato je deo iznajmljen jednoj firmi koja je tamo otvorila hostel.
Samo poneko se začudi zbog zastave
I zapravo tek sada čitava priča postaje zaista vredna rubrike „verovali ili ne“. U početku je Severna Koreja lepo zarađivala iznajmljivanjem dela zgrade: 38.000 evra mesečno. Ali onda su usledile ekonomske sankcije Ujedinjenih nacija zbog atomskog programa, a došle su i smernice Evropske unije kojima se zabranjuje poslovanje s tom komunističkom državom. Preduzeće koje vodi hotel tvrdi da i dalje plaća za iznajmljivanje, ali da novac odlazi na račun koji je zbog svega toga blokiran. Teško je međutim reći da li taj novac ipak „curi“ u Pjongjang.
Gosti o svemu tome u pravilu pojma nemaju. „Stvarno? Pa to je nemoguće. To znači da moj novac koji tu plaćam odlazi u ambasadu Severne Koreje? Pa to je ludilo!“, kaže nam jedan mladi Englez koji je upravo stigao u hostel. Jedan drugi gost je bar primetio da je neposredno uz ulaz u hostel i ambasada Severne Koreje.
A to je u stvari teško prevideti: tu se vijori velika zastava komunističke države, na ulazu je veliki natpis od mesinga na oba jezika, a pored je i stakleni izlog koji je trenutno ukrašen i fotografijom diktatora Kima Džonga Una dok se rukuje s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Stenice su bitnije od rezolucije UN
Velika većina gostiju je taj hostel izabrala jer je veoma jeftin. Doduše neki, kad saznaju ko je vlasnik zgrade, kažu da bi možda drugačije odlučili. Ali ako se pogledaju komentari gostiju hostela na internetu, onda je tu glavna tema iskustvo da u krevetima ima i stenica. Samo je par priloga gostiju koji se čude jer im je doprlo do ušiju da „izgleda da taj hostel pripada Severnoj Koreji“.
Naravno, ne samo zbog međunarodnih odredbi, taj je hostel trn u oku i zvaničnoj Nemačkoj. Očigledno je izvršen diplomatski pritisak koji je doveo čak do toga da je prošle godine ambasada Severne Koreje otkazala ugovor o najmu hotelskom preduzeću i čak zatražila sudski nalog za iseljenje. Ali da bi taj nalog uopšte mogao da bude sproveden, ambasada bi trebalo da plati sudske troškove. A to ona – ne čini. Zato što nema novaca? Ili zato što i dalje zarađuje na hostelu?
Tom Šrajber (SPD) je poslanik u skupštini grada-pokrajine Berlin iz okruga Treptov-Kepenik i ne može da veruje da tu ništa ne može da se učini: „Začuđujuće je to kako vlasnik i hotelska firma ne žele da pronađu rešenje i da u osnovi i dalje profitiraju od toga“, kaže berlinski političar. Ta socijaldemokrata zapravo nema nikakvih dodira sa Severnom Korejom, ali su mu još pre dve godine njegovi saradnici ukazali na tu apsurdnu situaciju. „Bez obzira koliko je bizarna, već i sama činjenica da tu u centru Berlina ambasada Severne Koreje drži i sopstveni hostel, pokazuje da se tu mora držati reda. I da taj slučaj u ovom obliku mora biti okončan.“
„Vršimo pritisak“
To pitanje smo postavili i na redovnim konferencijama za novinare nemačkog Ministarstva spoljnih poslova. Portparolka Ministarstva Marija Adebar je, nakon našeg pitanja, prvo morala da se posavetuje sa svojim saradnicima: ipak, to je pitanje i međunarodnih odnosa sa Severnom Korejom. Ali nakon par minuta stiže zaista diplomatski odgovor: Da, i dalje je interes SR Nemačke da taj hostel bude zatvoren. „Mi u MVP delujemo u tom smeru i takođe vršimo pritisak da se sprovedu postojeće pravne odluke. Ali procedura predviđa da se sudski zahtev za iseljenjem može uručiti tek nakon što se podmire sudski troškovi. A to se još nije dogodilo.“
Želimo da znamo kakav to pritisak vrši Nemačka. S kim se tačno pregovara? Drugim rečima, s kojim to predstavnikom države koja je pod međunarodnim sankcijama Nemačka uopšte vodi razgovore? Na to pitanje portparolka Ministarstva ne želi da pruži odgovor.
Berlinu i Nemačkoj jedino može da bude uteha što ovo nipošto nije usamljen slučaj da neko diplomatsko predstavništvo Severne Koreje u inostranstvu pokušava da zaradi nešto i „sa strane“. Američka TV-stanica CNN je, nakon dugog istraživanja, otkrila da ambasada Severne Koreje u Mozambiku zapravo stoji iza čitave mreže firmi koje se bave švercom svega i svačega, između ostalog i protivvazdušnim raketnim sistemima i radarskim postrojenjima. Njunork tajms je javio da ambasada te azijske zemlje u Sofiji iznajmljuje svoju dvoranu za privatne svečanosti, na primer za svadbe i rođendane. Mediji javljaju i da je adresa ambasade Severne Koreje u Varšavi ujedno i zvanična adresa četrdesetak različitih tvrtki. Koliko ih zaista postoji i čime se bave, to nije baš jasno. I to su samo neki primeri od mnogih.
Snađi se, druže!
Britanski list Telegraf otkriva još jedan razlog zašto je to tako: mnoga od četrdesetak diplomatskih predstavništva Severne Koreje u svetu su iz Pjongjanga dobile nalog da se snalaze kako znaju i umeju, jer im iz domovine neće stizati nikakav novac za troškove. Povrh toga, na taj način Severna Koreja dolazi do dragocenih deviza. Jedino je sigurno da sve takve poslovne aktivnosti krše sankcije Ujedinjenih nacija.
Poslanik iz Berlina Šrajber svakako želi da okonča tu priču. Namerava da dovede sve učesnike za jedan sto kako bi se koordinisalo zatvaranje hostela. Do tada, Siti hostel Berlin će ostati jedinstven. Čak i stenice se, doduše retko, ipak mogu pronaći i u drugim hostelima. Ali da spavanjem u hostelu upadate u čitavu mrežu međunarodnih odnosa i spletki, s tako nečim se ne može pohvaliti ni najluksuzniji hotel Berlina.